Војислав Илић

Хајде, о хајде са мном, мој љупки, пролетњи цвете

На даљне,чаробне путе, у крило чуднога света !

Хајдемо где палма расте и ружа и лотос цвета,

Где мирне газеле пасу и рајске тичице лете -

И Гангес вечито шуми,

Носећи свештене вале са даљних индиских гора

У недра сињега мора...

Да, ми смо већ стигли тамо. Око нас младост је бујна,

Под нама руине стоје, одломци времена давни';

Над њима бокори шуште и ружа мирише рујна

Већ много векова тавни' .

Суморна старост ту се са бујном младошћу срела,

И сањалачки – тужно столећа над њима лете...

Гробнице канова силних трава је висока сплела,

И древне палате њине, и њине пагоде свете -

И Гангес поред њих шуми,

Носећи свештене вале са даљних индиских гора

У недра сињега мора.