Војислав Илић

Кад су огњена слова пред силним Валтазаром,
Писана божанском руком, планула огњеним жаром -
Пред троном силнога цара збуњени стојаху старци,
И горњи сатрапи с њима, и волхви, и мудраци,
И група Араба црних. Јехова, што светом влада,
Речи је писао ове.

Из мрачне тавнице тада
Валтазар изведе ропче, отрока Данијела.
И он подиже очи и цару прочита смисо
Речи, што их је руком Јехова пред њиме писо.

А већ у зору Перзи јурнуше с помамном силом,
и мрачни анђео смрти зашуме широким крилом
Над главом силнога цара. Валтазар у битци паде,
И тако пропашћу својом потврду пророштву даде.

Ја стресам са ове приче прашину заборава,
И вас на гробље водим, у коме Валтазар спава :
О браћо, о друзи врли ! Дигнимо високо чело,
Да Валтазару сваком истину кажемо смело,
А ког је Јехова избро, том реч нек' грми смела
Ко жарке, пророчке речи отрока Данијела.