Ненад Руменић

На лепом сивом Дунаву
упознах виловиту лезбејку,
уз прекрасно грактање двокрилаца
нежно смо бичевали искиданим гранама
умесно истетовирана тела,
на тренутке уместо сочне пљувачке
изливала је киселину флашираног вина
у шупљу дупљу.
Њено стаклено око подсећало ме
на мој најдражи кликер,
ваљањем по влажном песку
пунили смо ионако препуне уши.
Све је лепо текло јер
наши знојеви више су се осећали него
уснула јагорчевина.
У црвоточној шикљи веслали смо на суво,
она је тихо певушила нацистичко - панкерску арију.
Баш је било шашаво међу
свим тим речним пијавицама
које су добиле тровање од наше крви.
Измењали смо неконформистичке униформе
и окупали се у њима
у ледено разређеној нафти.
После нисмо знали шта ко има да обуче
баш је била шашава
та плавичаста магла,
јер моја драга испијуша није ни приметила
да уместо висибабе
бере моју мушкост.