|
У једној ноћи 130
година
Кад сазнаш просто да
Казна је дар.
У једној ноћи 130 младости
Кад сазнаш просто
И немање је ћар.
Не можеш бити од љубави бржи
Ма колико она спора била
И знаш и незнаш и незнаш и знаш
Она се креће она те снива.
У једном дану 130 кајања
И свако носи
Сагорели плам.
У једном сату 130 чуђења
И задње каже да човек је саам.
Не може бити силе јаче
Од љубави да чини лет
Једино она прави је залог
Једини прави преокрет. |
