Јовица Бегић Омољски

Пре почетка и сусрета знали смо да има

Оно што људи зову дубина

Пре пада далеког скрписмо крила

Оно што људи зову висина.

У хаљини промена јутро се ново умива

У предграђе прошлости, граде се успомена мостови

Под крошњом истина, мирише хладовина

Истрајни спектар благости.

У снази што прелива једна реч се издваја

Реч небеских путева.

Опрости, опрости, опрости, опрости.

Долина споре среће

Без краја и почетка

Са самим даном, прича се

Главу му ослони на раме

Кад снаге понестане......

И реци му Дане !

Дај бре, да и мени Сване !