Јовица Бегић Омољски

Не дозволи, да те мрзе
Они што не умеју да воле
Не дозволи да те повреде
Они који ретко вреде.
Не дозволи да те икада заболи
Протицање поднева у лето
Или другог неког доба
Када животна смола
Попушта под теретом дана.
Све стаје у сан после ручка
Када мачка прође улицом пустом
И тај тренутак се рачуна
У буђењу посве трусном.
У биљци која вене
Киша је прави доживљај.
Биљци која даје
Киша је само завежљај.
Са оне стране плавог
Све боје су посве смешне.
Јер само једна снагу даје
Док су друге метресе.
У сваком чуду заборава бледог
Крепки старац кроти пролазнике грешне
И каква год се деси нелагода стресна
Налик је мангупском пљуцкању са стене,
Док животна смола попушта под теретом дана
И док све стане у сан после ручка
А кад мачка прође, то се не рачуна.