Лажна лица, истините лажи


Јовица Бегић Омољски

 

 


Искрено лажу, та лажна лица
Реч им је само покриће само
Друге се мотају мисли по глави
Како да слажу а остану прави.

Лажи је задах балегарски врео
Ко згажени купус у подне
Не маре они, нису од јуче
Гориво је лаж и добро вуче.

Што више лажу боље краду
Праве ларму и дреку
Не дај Боже, да им се деси
Да заврше на пендреку.

Штите се псима што искрено лају
И снажне угризе дају
Хране их добро
Редовно и вешто

Без сумње, јер истину знају.

И сваку лаж, новом бране
Ону прву никако да саране'
Певају заједно , лажу у хору
Сигурни су кад су у тору.

И трају тако, краду дане
Нико им ваљда не може ништа
До краја свога ако може
Лукаво би да лешинаре.

 

 

 

 

 

 

Copyright © 1996-2005 Посада ВеБ
<<назаднапред>>