|
Грозничаво ја размишљам о теби
загледан у одраз свете воде
сећањем лутам скривен од себе
збуњен маштом столичне слободе
Где је сунце пало рађају се птице
верне живој песми о чаробној зори
сусрет изван ока напуштен од туге
невиношћу дише у крстастој гори
Верујем да звона одјекују срцем
замишљеним пределима откривају имена
а тајни из које се издваја лице
умиљато шапуће побожна жена
|
