|
Бодљама дивље свежине
киша муља спира лица
муње сумњи громовима
прете испод трепавица
Српасто се месец смеје
покошеној мелем трави
на свиленој плетеници
љуљушка се сан у трави
Крај језера горске смоле
невестина рука бела
милујући вида змају
горке ране црних стрела
|
