Јовица Бегић Омољски

Спавање му је одузимало пуно времена. Након ноћног лутања дуго није могао да се смири и препусти сну. Затим би га сан нагло савладао и недопустиво дуго водио кроз своја мора. Губио је орјентацију у сну јер му је недостајао физички осећај тела. Човека који спава упоређивао је са позицијом рибе која плива. Спознаја која га је из темеља увек наново плашила је непостојање нових снова. Стекао је уверење да се увек сањају стари снови, да нових нема и да је једино смрт кадра да то прекине. Плутање и кошмар су стварни, све остало измиче. Ипак није ни све тако црно : понекад би помислио, након што би постигао врхунац - у тренингу неборења. И смрт можда само сања када плави обале живота. Створио је неку визију воде и обале.Оно што му је било крајње непознато је то да није знао са које стране се налази. Зато је и морао стално да тренира.

Знао је да гејше завршни испит своје вештине полажу пред морем.Голе у мору упијају ритам таласа до изнемоглости. Оне најбоље понекад узме море. Оне постану сирене и вечне љубавнице. Таласи су добри учитељи. Беспрекорно искажу расположење дубине. Сваки талас је мисао планете.

Тренирати током сна није једноставно али је могуће. Потребно је искључити било какав облик људи. Они су прва озбиљна препрека. Њихов говор одвлачи пажњу, њихово шапутање је опасно. Они сваки сан доводе до собе из које нема излаза. Отворено море је решење јер даје могућност за пловидбу. Копно је самa подсвест мора и неких обала. Врхунски тренинг неборења у сну треба да обезбеди пловидбу и на копну. Буђење то не сме да омета. Материја је давно изгубљена свест.Поспешује буђење и заварава сликама. Нагони људе да је поседују у мери снажне заборавности.

Та бура за њега је давно окончана. Он сада једино хоће вредно да вежба и бесконачно да се усавршава. Дан без иједне проговорене речи је врхунско остварење. Путеви енергија су раскрчени и онда је тренинг савршен. Ум је еластичан када се ослободи обавеза речи. Мисли остају и опстају и против њих је готово сваки напор излишан. Мисли једноставно треба пустити и против њих се не треба борити. Оне су попут ветра ума и нека дувају. Плашио се изговарења речи као да је у питању болест. Да може, учинио би да свет лукавих остане без главног оружја. Свако људско биће након седме године, добијало би на поклон једном недељно нову реч коју сме да изговори. До седме године нека причају до миле воље и шта хоће али након тога да буде једна недеља - једна реч. Уместо банки пара постојале би банке речи које би професионално дистрибуирале и депоновале речи. Тако би урадио.

За преживљавање и опстанак у овако сложеним условима потребно је имати снагу сељака, упорност радника и технократску моћ менаџмента.Све се постиже тренингом и усмеравањем воље на начин да се она не исцрпи већ обнавља.То може да оствари на следећи начин ; да има сељачки сан тврд и снажан, раднички полет када тренира и технократски квалитет анализе за тенденцију богаћења и осиромашења других.Са методом перцептивног лутања и истезањем тетива кроз покрет умара тело на природан начин да оно јача и тако долази до сељачког сна. Такав сан га не умара већ крепи и чак у њему може да одради неке делове тренинга лутања.Сложено је да препусти тело до те мере да се оно и у сну истегне и буде активно. То може да вежба као визуализацију. Раднички полет као једна ерекција елана најбоље се упражњава у купатилу јер након тешког тренинга туширање нема алтернативу. Ту се крила моћ радника,јер радник се поштено испрља а кад се истушира може да запева.Технократско оптимизовани бирократа своју моћ анализе не препушта већ је чврсто држи и стиска. Ако би је препустио, тај тренутак би могао да га кошта на начин да постане радник пошто за сељаке и незна да постоје.

Додворавање људима вршио је уз помоћ методе “ парадоксалног гађења “ на начин да у бусу приђе одређеном човеку и иза његовог ува почне лагано да пуцкета устима.Већина би прво окренула главу а затим би се и померила.То је додуше радио врло ретко јер се ретко и возио бусем, ипак у једној опуштенијој варијанти луталачког неборења која је носила назив до - дво - до и где се тренинг одвијао у бусу то је понекад упражњавао.

Дан и ноћ у својој амплитуди смене учили су га релативности саме промене. То је увидео на простом примеру обрнутог лутања у ситуацији када се препуштао дану. Све је имало своје предности и мане и то је стварно очигледно али често нема могућности да се по њима опредељује већ то ради интуитивно. Тако је дошло и до горе поменутог обрта где је ноћ почео да користи за спавање а дан за лутање. Брзо је увидео предности али ноћ му је недостајала из два основна разлога.Ноћ је много поузданија за скривање и многа места која су дању испуњена људима ноћу су готово празна.

Тог дана требао је да лута тринаест сати и тридесет седам минута колико је износила разлика између сунчевог изласка и заласка. То је озбиљан подухват и ако човек није припремљен на ту дужину лутања лако може да се обесхрабри у најгорем и да се разболи.Бити негде без икакве сврхе тако дуго само да би се лутало и успешно неборио то је у ствари могао једино он. Ниједну другу особу није упознао која би то исто радила. Додуше, људи које је стално виђао такође су били потенцијалне луталице али су они своја кретања предпостављали некој сврси и користи.

На истом месту испред продавнице и готово у исто време видео би неке људе како пију пиво. Дивио се њиховој тачности и уредности да у том ритму издрже целу недељу без иједног изостанка. На неки начин они су могли да му буду конкуренција да се нису држали једног те истог места. Брзо их је оставио иза себе и спустио се низ улицу.Свежина јутра му је пријала и кретање му је причињавало изузетно задовољство.Корачати усправно и снажно удисати било је право весеље. Интимно он се радовао томе што је човек, што има тај облик а да то у ствари ничим није заслужио.Од толиких облика живота он је баш човек.

У једној причи чија је постојбина Сакривена планина сунчевог Заласка каже се да су људи изникли из једне шуме. Шума је прво обиловала зверима и растињем кога су се звери плашиле у мери да су се одлуке Врховног Већа Дрвећа поштовале беспрекорно. Сагласје које је дуго трајало, све до тренутка када је звер угледала човека како сече шуму. Од тада се све изменило. Промена господара слуге није изменила. Променила је господара.

У причи постоји и песма у којој се каже како планина плаче и сузи реке.

Сузи планино сунчевог заласка

Сузи, ослепи свој бол

За храну тузи

Заборав узми

Сузи планино, бригу у лек.

Понеко би се и окренуо за човеком који пева док хода. Није певао гласно али је појава човека у оделу који хода и пева била снажна и људи су се окретали. Он је деловао посве победнички мада и сувише самоуверено јер је знао да би било боље када би певао на крају лутања а не сада. Пети сат лутања провео је кружећи парком. Ноге су се лако смењивале и неком са стране би се учинило да он кришом у ходу вежба скочност или да иде преко зажарене калдрме.Стварно је био вешт у ходу.

На изласку из парка у последњем сату кружења видео је бачене и прегажене фотографије церемоније венчања. Сам пољубац младенаца овековечен, осмеси и слепљени образи, весеље. Мало даље су биле слике из неког ресторана где се славило, поново осмеси весеље и печење. У тој путањи само још напред било је разбацано још неколико таквих призора. Млада се поново љуби. Није му преостало ништа друго него да настави да пева и да хода.

Овако обучен и он би могао да закаже венчање али не и да пристигне на њега. Свадба је само прослава - избора доживотног противника и самим тим потврда да сукоб тријумфује.Он то не жели али ипак је обукао одело и чак пева стихове о Сакривеној планини сунчевог Заласка. У овом дану за њега нема ћутања када му је цело биће раздрагано и врцаво. Проговорио је и то песмом. Тек сада му је јасно да је одело обукао да би могао да пева. Он је у ствари наступао пред космосом а људи су се једноставно затекли.

Уходао је у аутобус јер га је путања навела на то. То сада више и није важно како је дошао, већ то да је сада ту. Загрмела је песма из њега свом дубином планинске јеке. Од када зна за себе никада тако добро није звучао. Група око њега изменила је погледе бленутости и саблажњиве бриге за себе. Два младића су му нешто довикивала... Један се приближио и нешто махао руком. Жена са ћерком се склонила инстиктивно,нагињући се на прозор. Младић је прошао поред њих и снажно замахнуо руком. Није престајао да пева. Знао је да је то тај тренутак. Променио је своју осу и ударац је отишао у празно. Други младић је прискочио при том одгурнувши жену. Кренуо је да га зграби и придави. Он је завршио стих и окренувши се за деведесет степени чучнуо тако да је овај пао преко њега. Обојица нападача су лежала на поду аутобуса. Устао је и наставио да пева држећи се за шипку од буса. Бус је дошао до станице и возач је отворио врата. Изашао је из буса не осврнувши се на призор који је остављао. Престао је да пева и упутио се ка центру.

Био је обичан грађанин који је престао да пева након изласка из аутобуса. Није се борио мада су хтели да га умлате, додуше знао је да они младићи нису криви и да је напад изазвао квалитет песме која руши препреке између разних облика људи стварајући напон за акцију. Музика понекад занесе људе. Ходао је једноставно и равномерно са чврстом намером да данас више не улази у јавни превоз. На тачно раније одређеном месту извадио је спреј и на зиду уцртао речи песме Сакривене планине сунчевог Заласка. Сачинио је белег за своја будућа претраживања луталачког беспућа. Са белегом он та места присваја јер она не припадају ником. Графитна мапа је поуздана географија града. Иза њега је остао текст који ће неко прочитати. За следећи белег треба да оживи облик стоноге која хода по зиду.

Стонога из срушене Кафане

Шифра

Две кључне шифре сваком обележе животни пут. Често их називају рођењем и смрћу. Ипак колико пута се у једном дану у једном бићу догоди то исто – и рођење и смрт. То одређују шифре у шифри и људи у људима. Тајна сломљене бравице или тајна заборављеног кључа. Шифра човека и жене са преваром плодности. Шта се лакше чува или шта се лакше отвара – банкарски рачун или љубављу обавијено срце. Равнотежа шифри не постоји, оне су вечно у неравнотежи. Када се открије сопствена шифра многа се пријатељства изгубе. Реке се не предају али дају шифре својих обала.