Ненад Руменић

Вукла је за собом дупе које јој је фантастично пристајало.Кренули
смо на хиподром и она је дала све паре на коња који подсећа на мене.
Од зарађених пара купили смо најбољи калвадос ( да ме само види Буковски ).
Ухватили смо Жути такси са Црним возачем за Црвени латински кварт.
На степеништу сам прескочио буљук запрљаних тортиља у виду малих Мексиканаца. Звиждукали су за њеним дупетом које се тако лепо протезало.

На зиду њеног полууредног стана Ботичели се некако истицао. Рекао сам јој да
има исто дупе као Венера са платна, на што се насмешила и изнела ћурку са
кестеном. Од свега тога, узео сам ћурку, коју сам прописно заливао калвадосом, а Бога ми, ни она није заостајала. Затим је без много филозофије, коњ који је подсећао на мене, забио Венери, која подсећа на њено дупе, тако дубоко да је у трансу почела да пева арију Набука неприкладно гласно да је комшијин мачак цикнуо и ђипио на терасу, од чега се саксија патуљастог кактуса заковитлала и разбила право испред Мексиканчића паралисаних од страха. А успут је и неколико бодљи успело да се зарије у врат најмањег од њих.

На путу за свој ћумез видео сам свакаква дупета израсла из мајушних ногу како јуре и претрчавају.Узгред сам прошао кроз црвено светло, спазивши саобраћајку красно истурене позадине. Зауставила ме је значајно, а ја сам је питао да ли воли хиподром. Дуго ме је гледала, а онда цикнула :" Ви ме подсећате на мог најомиљенијег коња из галопске трке I I ! " Притом је начисто заборавила саобраћајне консеквенце.

Помислио сам да моја невероватна сличност са тим тркачким објектима наговештава увек сјајно - обећавајући почетак. Почео сам да ржем, схватајући да предмет жеља женског света лежи у позамашним мишићима.