име:Милосав
презиме:Роваковић

надимак:МилојкоТалијан
занимање:докон

место становања:којекуде

Било је још ставки у упитнику што га је Милојко попунио ал су сморне бре.Па леб ти се огадио пита ме за број чарапа, па јел он луд , шта он мисли, Милојка на танак лед да навуче. Не да могне. Није Милојко звекан, чарапа д` има број, ма немо, а како се мери. Е брале наручи пиво код Шала да се извиниш. Пиво може, ал ладно, до мотора, из гајбе не арчимо сем кад се мора. А ти оћеш да ти причам што сам гласо за жутару и Европу.

Види брале, што ти не пијеш пиво, не можеш , сад си попио, немо да бренујеш наручи Милојко ће да га раздужи, значи вако. Ишло се у Трст за фармерке, јебале и фармерке. ја носио у фабрици памучно радно одело, ново.С посла у кафану, из кафне на посо, тамо мено дремнем, да могу с људима опет. Нисам никад био од раскида. Боже сачувај.Ту ме сеци ако нађеш неког да ће да каже Милојко ваки, наки. Чекај, полако, де ти је пиво. Наговоре ме ови моји аламани да се сликам за пасош. Ај оћу, шта фали, после и извадим пасош. Све тачно, регулисана војна обавеза, нема зез.

И пођемо, у Трст. Ја и Лале Левојка. Успут у Невадама уђе неки његов друг. Рече име дватри пут, ал ми се не прими . Извади ти он брале, неку мученицу. Ми већ саџгали гајбу на станици. Слистимо ону пљоску до Ћелија, ја почо да љубим комшилук по аутобусу. Лале и онај његов приспали чим смо ушли у воз. Кад сам ја заспо не знам, ал гурка ме неко грлићом, осећам и миришем.

Ову покињу нисам много нутко Лалу, а он и не тражи. Пробудио ме милицајац. Ја лежим на клупи, железничка станица, која немам појма, реко би да смо у Словенији. Нисам биво раније ал има Милојко уво, слушо војаке у ЈНА. Јес Словенија, али и милиција бре још. Шта да ти причам, ноћио још једну ноћ у Словенији о државном трошку и стиго кући скоро кад и Лале Левојка. Кад сам реко да сам био у Италији сви се смејали. Лале се накитио ко тетреб, све на њему из Тале, ја у небо плавим радничким панталонама , блуза посебно.

Терало тако више од године дана, док ме нису позвали из СУП-а и вратили пасош.Мој пасош, печат, Република Италиа, Вилле Опицина, Нема црно на бело, ја био у Италији и готово. Брале јел ти сад јасно, то било `74. Прошло бре година, застарело. Како шта? Па онај Лалов кад су се враћали призно одма, талијани прц забрану, ал кад се вратио договорио се с`овим нашима да и њему дају пасош и баш га брига. Мени стајала забрана код талијана, кобајаги то после скину, ма зајеби, није Милојко овца, што, имају талијани боље пиво, аа оће то, чуо сам за тај случај.
Е, у животу нисам трипут реко како ме зову, сам се залепио сунце му калаисано. Талијан, шта ћеш. Може пиво, рекни да је до мотора.
И што ја сад да нисам у Европи, ај реци ти си паметнији, Европа брале. Да сам знао раније.
Е, а јеси био ти у Италији.

причање друго

Е што би вол`о да се нешто договоре ови наши па да се сјуримо у Европу, сви, чопоративно.
Ја да не знам, де би отишо. Е миле, седи. Миран буди. Ви`ш оног главатог тамо за оним асталом што има столњак, јес онај што седи с`она два пандура, и он је пандур, ал овај, у цивилу. Ранг, до мојега. Тај ти је на високо пуцо, тео да се вине у високе професионалне воде. Завршаво те школе, Скопље, па семинари, Будимпешта,Грац, Солун. Ал треба ти неки , мислим недај Боже теби, него оном ћућилајкану, неки да кажемо случај. Да се све упише у протокол, оно од дежурног па на даље. И што је случај замршенији то ти је боље, ма тако ја преко тебе оћу да опишем лелемуда и да те подсетим, зови Шала, виш да је пивкана при крају.

Ја бре седео с људима, ал никад нисам завлачио нос, каки нос, нисам ни помислио да уђем у Градску кафану. Има она име јебеш га, ал то сад ретко ко од нас из Комуналца воли да изговори, Европа. Видиш да ми се није дало у Европу.Нисам био њен ниво. А кад ови из Европе дођу код мене у Комуналац, ту се одма поштујемо. Оно тура за астал кад дођеш на ред, не може то уђеш и вичеш туру. Ма каки ко те то учио, то раде ови нови.Подсети ме да ти завршим како је Прле Главуџа отро патос.

Значи код уласка се само поздравиш са свима у локалу, јел да. Некоме климнеш главом, неком рабаџијски, неком нако, ако се с`неким рукујеш, обавезно и са осталима за тим асталом, и ако има празан астал идеш право за њега, нека те зову да привучеш столицу, јок то је џиберски. Наручујеш само ако се мења асортиман, иначе само погледаш конобара шифром "донеси".

И сад главно. Дошоси сам, наручио а још ниси попио, и дође твој човек за астал, ти одма шифра "прошири". Овај што је дошо чека ред брале, па не мож`то друкчије. Е кад таки ред влада у Комуналцу ови из Европе то бре поштују, кур мој да се успротиве., оно тура с врата па ти крв сисају, е миле немо мене. Поштује Европа Комуналац, Комуналац се не меша у Европу, мир.

Ако си за пивкану слободно реци миле. немо да оскудеваш, може ти се одрази на психијатрију.
Не би мого сад да ти опишем случај Прла Главуџе. За то нам треба већи астал минимум шест персона, ал од њи шес, тројица да су љуцки, а јок полутани. Е, таке ствари Милојко Талијан не прича без поузданих сведока, јок. Све на астал проспеш па ко оће оће. Да се зна. Како шта миле? Па Милојко нема полицијску академију ал има образ, нешто мало сиве масе и шаку, јел видиш. Е јес, може сутра, може резервиши дупли астал, немо близу врата, доведи публику, кад и` пропитам из опште културе мож да почнемо.

причање треће

Вако је било, не померио се сместа.
Роле, Цојга, Шишлин, Макања и ја у Кому (и ове скраћене верзије се признају Комуна, Комунче, Комка, ош још?).

После нам се придружио Главуџа. Пицан. Право из Европе.
Ми већ сачинили акциони план мобилизације, како које , исто ко праве човече, по угледу на оне ННИ (ништа нас не сме изненадити).

Сви примили задужења, утаначено време акције, зборна места,.... ма све .Е били смо ко прави штаб. Ја сам се некако , како ти кажем , осећо ко начелник, оћу ти кажем ја сам координиро.
Значи долази Главуџа, ми се погледнемо ал ко велим мора да му буде драго што ће да учествује у нај подухвату сезоне. Добио пићенце нешто се учипио по правилима куће, стигла тура од Мола Дроба, добио човек унука, ма Бог те веселио.

Ми из штаба више ништа не кријемо, показујемо позивнице што смо већ одштампали, ма исте ко праве, само боја папира, ма ко ће да гледа боју, кад отаџбина зове?
Главоња брзо укапиро докле стигла организација, смеши му се усница, ал се још курва, јеби га он је бре полуга система, ОНО и ДСЗ.

А ти не знаш шта то значи, не треба ти, сад је обична зајебанција, било је и тад само нико није смео да зуцне. Ови из Европе би све побили а не би признали, а ми Комитке се шегачимо миле, не јебемо живу силу непријатеља.

И почиње акција. реко сам ти већ.
Позив за војну вежбу комада осамдесет. Уредно печатирано округлим и олињалим печатом синдикалне подружнице фабрике, ал јебе га што се види грб и то добро. Текст около мож да бациш, ал грб миле, ту те чекам.

Потпис команданта тј мој лично без зезања, па који војник зна ко му је командант и још каки му је потпис.

Оно понети са собом наоружање које сте задужили, тог и нема много, и у униформи нормално. Зборно место, е ту сам се истако у организацији, да видиш да нисам случајно био начелник штаба, пет зборних места изабраних, јебало век, не смем да поновим јер сам ту најебо,видећеш после.
Ми из штаба опасном тријажом одабрали оне који се са сто посто одма одазивају и њима предали по још који позивчић, знаш да и они мало куриришу, јеби га уштеда у времену, трт мрт, добра оцена и те финте.

У наредној фази и ми облачимо униформе и правац своја зборна места, где постројавамо , вршимо преглед бројног стања извештавамо ултиму тј мене и крећемо по распореду.
Кренула акција ко по лоју, Време идеално ни врућо ни ладно, ни влажно ни суво, а сваком ко у поверењу речено да ће алкохол строго да се санкционише, значи сувовина, нема, па јес ту је зез, па кад Србину кажеш да не сме знаш шта те чека.

Паљење ватре био сигнал, шта има везе испало би супер да није испало како не треба.
А нико није стиго да заложи ватру на зборном месту. Па јел ти сад јасно.
Ко је провалио? Главуџа.

Све нас стрпају у бајбок за два сата. А накупило се било мимо очекивања. наша процена стања на терену је била да ће се мобилизацији реало одазвати 15-20% или, највише још десет лудака мимо нас. Е миле знаш коко се накупило, педесет девет ратника сушу ти твоју.

Мени одма било јасно де смо пали и помирио се са пропашћу акције, ајд сад, боже мој.
Ал кад си курате среће мој брале, мој миле.Она сиса Главуџа подиго џеву у комитету партије, у савезу бораца, кад се слегло поспаних деда са свих страна а неки упарађени примио би и` ја у моју јединицу.
Брале мој, нама још жао што пропаде зајебанција, ал јеботе ови све више кидишу, почињу псовке, затеже се `бем сушу, шта је ово, ово нисмо планирали.

Макања тео да се истакне у акцији и поно шубару, јес да је ставио петокраку ал шубара црна ко зифт, срећа да је био уредно обријан, најебо би.
Ствар се окреће начисто против нас, ма ни слутили нисмо, дошо неки капетан прве класе у пензији, борац из неке офанзиве црвени наравно, одело гланц, чизме гланц, оће да нас повеша за муда, а оно Главуџасто нану ли му, ко петлић испред њега, иза њега.
Таман ја заустио да се извинем капетану, да објасним нашу позицију и стварне намере, ал јок тек тад матори крену у офанзиву, који сам то ја да скрнавим тековине револуције, и ребечи ме матори по пеесу, ја ућуто одма , тако ми и треба, ал онда ми се звездице појавише у очима.

Како сам долазио себи неки сладак укус у устима ме обузо и не би реко да ми је лоше. Кад сам тео да се почешем по глави схватим да ми нешто смета, лежим на стомаку, обе ми руке пода мном.
Некако се кобељам да устанем неко ми чини ми се помаже. Ма ко да сам већ усто, ал не видим још ништа. После сам још двапут покушаво да устанем ал ми нешто увек сметало.

причaње четврто

То како ме звекно Главуџа причали ми они који су били ту поред, нас. Кад сам оно покушаво да устајем он само двапут додо дангу, све у главу. Оно што сам испљуво крви , ајде, ал нешто се усирило у ноздрви високо, кажу неки синус ми се био зачепио , ма отеко сам био , натеко ко да сам јео квасац.

Ал и они што нису ништа видели се слажу да би било још дозирања, да није стиго Тајко, начелник Суп-а. Прилего био Главуџа својски на посо ал жацно се кад је дошо трбоња. Ушо матори у свечану салу општине где смо били ћоркирани, нако у сафари оделу, кратки рукав, беж боја задњи јаук.

Зајебан матори одма видиш, и кад му се усне смеју очи му се не смеју.А за Прла Главуџу препрека у каријери, јеби га није још за пензију. Е кад га матори пито А што га бијеш, Прле тј мој крвник се смрзо. Није умео да одговори, стигло и следеће питање јел си га испитиво, шта је реко, Прле почео да одговара ал се видело, није ас, готово, оде сав труд, сјебо си се сине бруте.
За узнемиравање јавности ал било нешто олакшања добисмо сви по педесет дана затвора, ја само штаб, одма на издржавање. По цео дан на задружној економији, увече на спавање у бајбокану. првих пар дана долазили марицом по нас, онда начелник реко да нам се из подрума поделе оне крадене бицикле што нису нашле старог власника. Јевтиније и корисније, а и нама лакше, једино што смо морали да сваки дан идемо да подигнемо клопу за све нас. Имали смо ми клопу и то каку, ал зајеби ако сазнају они лајавци из бајбока све би учинили да и ми једемо оне сплачине са њима.

При крају издржавања почели годишњи одмори, на нас заборавили, начисто, да смо се иселили из државе не би нас враћали у евиденцију, само да им не сметамо.
Знаш како је, кад је стиска с временом, заврши што можеш и гурни колеги остало, наравно наредио шеф, а то пролази, нарочито код бораније.

причање пето

Четири дана пре пуштања са наше мале робије дошо да нас посети лично Прле. Ја већ био решио да га олешим ал крадом да се не сазна па да ме после оптуже, а помало и заборавио.
Трго сам се и спремио на сусрет, а са мном био нарочито срдачан, предусретљив, као кад ћемо опет у Комуну, случајно оставио тек начето пакло ротманса. Кад је отишо почела зајебанција од мојих. Дупе ми померише, ја се напалио ко млад мајмун. Не дај боже да су ме ови дркнули пре него што је Прле дошо, остадо ја сам да окајем нови грех.

По изласку, дал у Комуну ил шта? Јок, сине ми, сад ћу да га бијем на његовом терену, кренем у Европу. Ал нешто нисам баш у форми, ситно кашљуцам. Идем кроз полупразан корзо, нишаним га у себи, поглед сучајно мало у страну а у сусрет ми на три корака , знаш ко, мислиш Прле. Ма није брале, Прле би попио патос из момента. Тајко, начелник Суп-а. Пружа ми руку, немам куд.
Свега ми ја се изгубио. Пошо сам да бијем Прла, шта да га бијем, па га пребијем ко вола у купусу.Серем, а? Добро си спазио , кога сам ја одро од батина, никог. Ал сад је бре друга ситуацја треба да се брани част. Ал како? Овај матори бре зна знање. Директо Талијан, нема оно друже Милосаве, знате, јок бре. Обрлатио ме, ко гладно слонче. На петнес корака башта Европе. Седосмо . Ја се уопште нисам фемко, оно журим , жао ми је, водим ташту,.. Спустила се гуза у плетену фотељу, са све сунђерастом навлаком, ко да јој је ту место од вајкада. Кад је стигло пићенце нем појма. Вињак, ал у чаши за коњак, знаш да је то исто вињак-коњак, црна кафица, ратлук , кур мој ратлук, него шећер у кесици, мала ко прашак за пециво ил бибер, ал главна фора било семе од лопате, пластична кашчишица ја једнократу употребу. Тражили ми после неколика пута Шалу да нам донесе кафу сервис ала Европа, одјебо нас на један и до Европе.
Јок не врдам, са`ћу ти наставим.

Док смо попили кафицу и вињачић,он се руково с тројицом, климоглав разменио са још тројицом и двапут усто да се поздрави са неком господом у пратњи дама. Уз све то имo времена три пут да се преко стола нагне према мени и благо ме, на кратко, такне дланом по рамену.
Кад смо се растајали ту одма поред стола док је плаћо рачун, реко ми да свратим да то регулишемо. Шта да регулушемо, немам појма, ал сам реко оћу.
Кад сам се мало прибро и уфатио компас, крено правац матична лука Комуналац.Коме, слатки доме.

причање шесто

Попијем прву раџу сам, друга тек стигла. Улази Шишлин, као није ме видо и седа за празан астал.Ај добро. Није прошо минут, а улазе Цојга и Макања, мени оно де си, и седају код Шишлина. На Рола су чекали добрих петнес минута. Три астала су од мене, ал нема шансе да нешто од разговора разазнам. Кад се Шишлин рашири, колики је зајебо двојицу добрих, ко да си испред берлинског зида, не видиш, не чујеш а не мош ни да прођеш.Ал нешто и нисам био знатижељан, реко уговарају неку тезгицу за суботу. Погледамо се , нако, знамо се годинама, попили смо бог те зна, шта има да се наглашава, ал није нешто у реду, видим, још не знам шта, ал није.

Полудесно од мене други астал Руфија, сам, наш калибар али се не лижемо, не залазимо један другом у атар. Било је покушаја удруживања рада и средстава, ал нису нам блиске идеолошке основе . Значи сепарација. Е тај Руфија наглас њима : де си четворочлана бандо.Он се као разуме у међународну политику, поготову у унутрашње односе нама пријатељске ПРЦ-е, ово је наравно, јесте то, видим пратиш, Кина.

Ајде, четворочлана банда. Па цела Комуна зна да без мене нема доброг зеза два сата јахања у круг, и да они без мене нису занимљиви ни на рукомету, где је најповознија клијентела у округу. Чекај брале, па то је, јес лебарник ти твој.

Провокација, ал одакле. јел Руфија нешто намирисо сам па нам се свима свети , што га не шлепамо , или је потанко инструисан и вођен руком луткарског обермајстора Рола. Биће да је ово друго, Руфија осим увода не би имо смисла за неку убедљиву разраду. Роле, Роле. Роле га је навојштио, сад ће друга рунда.

Тек што сам извео овај ингениозни закључак, спремам против тезу, за случај да су улазни подаци непоуздани и да морам да мењам алгоритам, кад ето га Руфија:
Кад ћете да задате одлучујући ударац мангупима из својих редова?
Ово ме отрезнило!

Ја сам стварна мета ал што бре?

причање седмо

Недам се ја испровоцирати.
Руфија би да уједе још који пут, ал не уме, нема разраду теме, реко сам ти већ, човек је за друге улоге.
Ал кад је Макања, вратио реплику Руфији, да после ове сесије иди на Тур д Еуроп, што је од тада па за вјеки вјеков значило Француски коњак са црном кафом, мени севнуло. Па ја сам сјебо ствар, ја сам се облизиво око Тајка, ја сам пребег у Европу, ја сам посто претња по безбедност целог Комуналца, па сад ће сви да ме бојкотују, после ће да ме зивкају од астала до астала нуткају пићем, да им испричам неку нову сочику из чаршије, оде ми брижљиво грађена каријера. Све ће се распрсне ко мехурић од сапунице. Паде ми мрак на очи, копрена тежа од било које раније. Како сад даље.Треба ми драмска пауза, а ваљало би да се нешто догађа, знам да ме чекају, ако сад упрскам остадох издајник Комуне контрареволуционар, за сва времена.

Сад сам у горој позицији од оне кад ме Прле темзо. Тад сам био јунак мученик, светиња Коминга, а сад ме нико не жали, напротив окачен сам на стубу срама, руке везане, ускоро ће лешинари да се сладе мојом џигом.

И кад помислиш да нема горе од овога, још нешто те звекне.
Шале конобар, доноси панасоник даљински телефон, антена извучена до краја, и полусвечано каже сињоре Еуропа. Коко дуго сам ћуто не знам, а чула се мува у најдаљем ћошку кујне. Не памти се така свечана атмосфера у Кому. Било је великих посета, важних експозеа, прослава ал ваке тишине било није.Јој господе, увек сам желео да изазовем пажњу целе публике, да сам у главној роли, а сад сваки поглед осећам као копље Лонгиново. Шта још може да се деси?

причање осмо
Дође решење од себе , ко што је дошо проблем. Ал уз још мало заплета.Рекнем некако Роваковић овде, изволите.Отуд, Радич Сејчевић овде, госн Талијан, молим Вас можете ли да дођете код нас вечерас да се договоримо око детаља прославе, наравно пожељно је да у вашој пратњи буду и господа ваши саветници.
Радич Сејчевић, ко је бре то, и сунце ти Сецула, Сецула шеф персонала хотела Еворпа.Шта још рече, да идемо ја и моји саветници, у јеботе, на неку прославу, јок бре договор око детаља прославе.
Чим сам се опасуљио кажем, видите господине Сејчевићу данас никако не можемо, али ако сте вољни односно имате времена, да видим, аха ево сутра девет тридесет.

А да ли сте вољни угостити нашу делегацију, код вас до краја дана.
Брзо присебно кажем, Шале , шта имамо од резервација до краја дана. Н ништа . А може ли господин Сејчевић са сарадницима да буде наш гост на вечери. Н наравно. Потврђујем госн Сејчевићу, изволите.
Хвала буразеу, видимо се.
Одлажем телефон, и мислим се дал је ово још једна у низу зајебанција, ал атмосфера се променила, осећа се онај жамор, који се тражи, мирише тек извађена серија лепиња, ма све је ок. Устанем кренем према шанку, Шале ме већ гледа снисходљиво, сетио сам се, па Сецула је и њему шеф, а долази у посету, вероватно после па јебем ли га ја га нисам видо у Комингу ихихи. Дај да се спреми један свечани астал за десет особа видиш да имамо посету. Шале се смрзава, дрхти му вилица, ал се креће.
Одма, одма буде.

Спреми неко мезе, пиће ладно, пиће на собној температури, како стојимо, ја се уживео у улогу менаџера, стало ми да све то буде како треба, а и ови што долазе ме доживљавају као домаћина. Само да није нека провокација. Талијан спеми се на све, кажем себи.

Док си трепно спојена три астала, бели столњаци, еј стварно бели и то дамаст чешки, одкуд то нама, вазне са ружама црвеним, само су пиксле оне стаклене тешке, и окрњене. Есцајг и сервис из комплета, има Шале неки тајни бункер где ово држи. Са столицама лошије стојимо.

Роштиљ, највећи адут Коминтернале, био спреман, фрижидер солидно опскрбљен. Мало се опустим мислим решено, нема проблема, ал опет ме сечка вреба, дал ће ово да се заврши тијумфом или недао Бог фијаском?

Лица мојих ме охрабрују, сви си вредни, мало се куробецају они из друге и треће екипе Коминтернале, ал лако ћемо ми да поправимо то. Него још нисам оформио одбор за дочек, то јест саветнике, а не знам ни ко су гости, сем Сецуле.

Дођем до мојих аламана, и наредбодавно кажем,кад дође делегација из Еу ропске зајебнице, молићу за толеранцију и нада све поштовање основних начела коегзистенције различитих идеолошких система. Бољу шифру не би смислио ни да сам имо дан форе. Кад је крено Макања, да образлаже нашу позицију, одма сам га зауставио, знам ја да он не може то да понови, а и да може неће, па то је поета, не може он себи да дозволи уметност репродукције. После се изређају остали, ја у међувремену интезивно размишљам, шта може да се слави. Шале онако преплашен спаси ме претераног напора.
Триес година како радим, променио сам пет директора ал шефа нисам, Сецула је мој исписник, ишли смо у све школе зајно, док он није отишо на ону политичу школу Борис Кидрич.

причање девето

Шале још нешто меље, ал мени доста. То је то. Прослава триес година УТРО Инекс. Комуналац је једини објекат изграћен за потребе угоститељства, градска кафана или ти хотел Европа је само променио власника, оћу рећи из руку омражених капиталиста прешао је у руке раденика пролетера, што је била историјска неминовност и исправљање велике неправде.

Кад је прављен народни магазин, одма подељен на два дела, јер се одма видело да је голем, и направљена народна кухиња, није се нешто дуго добијала клопа у мањерку за џабака, причали ми људи да се то и не рачуна у историју Комуне.А у време градње то је била тешка периферијала, док је сад , може се рећи елитни кварт.

Све лакше иде. Уватио сам нит, нема више шта.За сваку евентуалност Роле, поведе троицу са клупе другог тима Коминга, да се почисти двориште, и траса до клоње.
Мајка Тереза, што је Комитско име Љубинке куварице, шанкерице, роштиљмајстора, мало припне оне посивеле завесе, тек да се види да неко води рачуна о ентеријеру, углавном за сат времена Ком се угланцо ко да је генералка у војсци. Добро нису сви стољнаци исти, ал има их на сваком столу, столови ко чаша, металне ногице немош им ништа, столице јеби га има ги разни, мож да се каже пролази. Ја се већ вратио на нормалу, мислим цевчим пивкану директно из флаше, практичније је због обавеза у покрету.

Дан се одужио, јул је, почетак, нисам ја ни очекиво госте пре осам девет, а сад је тек пет сати. дал да кренем неки игроказ, то сам позајмио термин од оног гељавог режисера из престонице, кад је спремо неку представу са нашима из Дома Културе.
Е нисам стиго ни да смислим тему, кад чујем грају са улаза, за неке гласове би реко да су женски.
причање десето

У Кому се никад није формиро одбор за дочек, мислим као стално тело, нити је било неких покушаја, пре би се могло рећи да је одбор за испраћај функционисо у променљивом саставу и нередовно.
Дама по обичајима лепог васпитања никад не улази у просторију сама, већ то чини кављер из њене пратње, то је бре још из средњег века, кад кафана није ни било, ал се отимале жене, па их држали увек иза себе.
Да будемо тачни у Коминтерналу женско у функцији госта није ушло дванес година сигурно, задње што се памти , била је Шишлинова мајка Зора, дошла уватила га за уво и рекла је ли Предраже, јол овде спремаш дипломски? Е да ја нисам спасио ствар са тетка Зоро, како сте, боли ли вас још лакат, и те разводњене финте, Шишлин би запечатио тек започету каријеру младог Комите.Видиш кол`ки је Предо Шишлин, е стасом је на мајка Зору, мада кажу да му је и покојни ћале био грдосија. А Шишлин спремо одбрану дипломског рада, сећам се и теме, Стругарска обрада вратила велике виткости, ја сам писо рад па се и сећам.

Дакле улази прво дама, не знам жену, реко би да је пристојна, нема никаке знакове раскалашности, напротив, ту негде пет до шест банки. Е ал за њом улази још једно женско чељаде. Овде мора да падне коментар.

Окер фарбана коса савијена у високу пунђу и понеки праменови пали, наочаре за сунце, нека прозирна ешарпа преко голих рамена јер је врло уска мајица таког кроја, сисићи би да покипе. Сукњиче готову у боји мајице дакле нешто близу маслинасто зелене, не стиже до колена. Чарапе црне са шавом назад, ципелишке са високом штиклом при дну уместо блокеје реко би хромирани део.Ташница у руци нема каиш за преко рамена. Брале, зајебано, знам ја да ови моји највише воле да лочу, да им је то љубав живота, ал миле брале , не долази сваки дан вако искушење. Како да и обуздам ако крене неко набацивање?

Ево иза ове дамице и једно мушко, не треба ми појашњење одма знам да је Сецула, види се бре да је Шалов исписник, не може да сакрије гегање у ходу, ни са дупло ширим панталонама, виси му пивски стомачић преко уског каиша са обичном брњицом, бела кошуља, бордо кравата, сако једино по мери. Добро, рече ли Шале да је чова кадар из политикума товариша Кидрича? Чим ме спазио кез, дакле зна ме, ма припремио га неко. И то је цела делегација? Добро.
причање једанесто
Ја мој табор сместио овако. Јеси гледо на визишки кад се сусрећу две делегације, онда седе са супротних страна дугачког стола, чифови делегација су на средини а лево и десно сарадници, помоћници, по ресорима.

Дакле на сред средине оне стране што гледа на остатак Кома, два празна места, за мене и Цојгу, десно први помоћник за културу Момчило Саватовић Макања, несвршени студент светске књижевнсти, учесник последње омладинске радне акције у СФРЈ, новинар локалног листа са традицијом од 1929.
Десно од њега, комесар за безбедност, Предраг Радојинчевић Шишлин, високо квалификовани металостругар, пословођа оделања примаре обраде у фабрицци алата.

Лева страна. Роле, Рајица Сокајић, сопственик, мрсомуд по рођењу, писац свих жалби (на разрезе пореза) управи прихода предузетницима у граду а и мимо.
Још левље кооптирани члан врховног президијума,за ову прилику, Славимир Крцина звани Чик. Потрошни омладински кадар соц и осталих савеза, читач опроштајних говора на сахранама првобораца, а понекад и аутор истих.

Скроз лево, не знам како, ал ћу се миле нане Шишлину, Руфија. Љубисав Варгачић пун ко брод приватни предузетник, власник по наследству радионице за обраду метала пресовањем . Увек сметало, у тихом рату са нама, пара ко блата, у обрнутој пропорцији са духом Коминтернале. Шта сам доживео да седим у врсти са Руфијом, ма склониће ти Талијан змију из џепа синак?

Одма прилазим гостима, иза мене Шишлин и Макања, редом их поздрављамо и ја се упутим ка резервисаној локацији идем према свом месту, Шишлин са гостима до њихое стране. Сместају се удобно, мој комесар се враћа на своје место. По даљем протоколу Шале доноси кафицу обашка ратлук, ко неће не мора, јелте ово је заштитни знак Кома.

Управо би да почнем са уводом у тему, ал оно свинче Руфија се чеше о астал оће да га преврне, мало кафице из шоље младе дамице се просу на тацну. Макања ко јагуар, одма чисту салвету из свог тањира између шољице и тацне , решава проблем, ал нешто ми говори да се наложио.

причање дванаесто

Јој људи, јој тавариши, јој камаради, помагајте ако Бога знате. Па ово бре све побрљавило, не може човек да се озбиљно посвети послу поред ових лакомих керића. Ма зна се кад, куја у комшилуку има терање свог кера везујеш на ланац. Е ове моје морам да вежем на кратко.

Макања ко хипнос. А тек Руфија. Оће да из оног крајњег ћошка наше територијале пређе на контра страну. Ма нек седи де оће ал немо да ми квариш концепт, поставку, стратегију. Не зна сомина, јел ти сад јасно што је у бојкоту. Ако си се ушуњо код нас мораш да браниш нашу позицију до краја иначе шта ће да мисли противничка страна о нама ако на самом почетку имамо пребеге. Да је налицкана Европа наша неминовна будуђност и да без одлагања треба да јој се придружимо. Е јеси бре дилеа. Погледам Шишлина и покажем му мамлаза, да га врати у кућицу. Мој ти комесарио брале, ваљда што је прошо поред оне дамице,осетио мало боље парфем, шта ли, напалио се па кад је здомчо Руфију као да се нешто консултују, чини ми се да се овај одма отрезнио, скино му се онај стакласти поглед и не би дуго извину се друштву за моменат , који потраја хвала богу до окончања сесије.

Е, брале, ај сад заустави Макању и Шишлина. То бре ко пуштено с ланца. Роле, а и Цојга који се накнадно прикључио (таст му има гихт па га опкраја, тј жена му а он је вози) уместо да ме следе они бре ко ови пастуви. Е кад нисам почо да их стрељам. Боље ми било док је сирома Руфија правио срање, па се Шишлин забављо са њим, свега ми.

Ко зна докле би ова мука трајала да се ничим изазвани у Комишку нису дофурали Прле Главуџа и Тајко. Ћале Тајко ситним кораком у кратким панталонама са обиљем џепова, црним кожним сандалама, на босу ногу, ланена кошуља боје беж и исти таки качкет, десно пола корака иза савим обично млади лав (од пре неки дан инспектор за сузбијање привредног криминала) Првослав Нежикажић Прле Главуџа.
Људи, јел ово спас или нова морија?

причање дванаесто (други део)

Брале мој, и ја почео да се губим, не види се ал осећам, не владам ситуацијом. Не памтим да се некад у историји Комуне оволико догађаја збило у једно поподне. И што је најгоре нисам само ја изненађен, цела прва постава, нас из стално заседајућег штаба не рачунам.
Ако вако настави па ми морамо у илегалу.

Брале па ја цео културбунд створио, сад полако радим на просвећивању публикума и окретању ка естетским критеријумима, а почиње незапамћена инвазија на нашу Комуну. Значи то је, оће да нас протерају, много лепа локација, култно место, ал ми Комунци много лајемо. Е ако је тако , да се зна, Милојко Талијан се неће предати без борбе. Још да проверим класну свест братије. Дал смем да им кажем шта сам намирисо, ма јок пола ће да подвије реп.

Татомир Сикирлић, у нашим круговима знани као Тајко , неки пут Ћале Тајо, већ представљени начелник Суп-а , дете интернирца у Нордију, прича се да је студиро и завршио права. Нико не спори али нема поузданих доказа за поменути став, јер диплому нико није видо, а нема ни једног живог колегу са факса, па где је студиро? Е питај га ти. Не блебећи није сад тема, сад се решава важнија ствар, опстанак Коминтернале.

Елем по приспећу без икаквог двоумљења иду право за наш сто, табор гостински. Једини који им указује част Шале, онако крезаво игра око гостију ко ови моји керићи око Европсе дамице. Исти порив, да се допадну, па можда падне нека кокања, односно неки добар бакшиш у Шалаовом случају или да се огребу за неки сношај у случају дела штаба којим неуспешно командујем. Не вреди брале од кад је Србина страсти не може да подреди разуму па то ти је.

Е види распоред. Тајко седа до оног еуропског пиленцета, а Прле на контра крило поред бакице.
Значи Тајко није главни преговарач, није мало морген, што би дошо и још повео Прла, перспективу Органа унутрашњих послова. Прле кад дође сам и својом вољом а без посла можеш да га трпиш, има стила, а види га сад, дошо а не зна који му је задатак. Најглупља могућа ситуација седиш на клупи за резервне играче, тренер ти прилази наслони се на тебе прича о промени игре, ал те до краја не уводи.
Па што нису сели контра, Тајку је ближе било, да није чича ... не могу да верујем.

Таман су стигли кад је време да Шале послужи мезенце. Једино и најбоље што кућа нуди је роштиљ.Салате има свакојаке, и увек свеже. преко зиме се мени проширује на пихтије, папке у сафту, поховане и куване шкембиће,сув подварак и цревца на купусу. Мимо овога ретко и само ако је кева Тереза у елементу, тј ако псује и ребечи редом, тад најбоље посластице прави. нисам погрешио све ово што сам ти набројо су посластице, прсте да полижеш.
Е пробај једном урнебес салату паштету од чварака и врућ леб.
Ако је пост има и за то, туршије, кисели купус. пите од чега оћеш ал само за пробране госте, ја сам само пар пута био међу такима, кад се кева скроз одобровољи, иначе каже спремићу ти кад се приведеш Богу. Ја се зајебаво мислим то ми је дисциплина, па кево кад се приведем богу не трбају ми твоји посниши.
Дакле мало роштиља, зна Шале.

причање четрнаесто

Чим су пали први залогаји пали и комплименти, од гостију наравно. Прле ко мећава. Тетка већ сам казо пристојна да јој даш сув леб и сирће похвалила би, де залута оваква добра жена у овај осињак. реко би да се она и кева Тереза познају, нешто ко да је поменула Љубина, ал ја се био сконцентрисо на испаде ове моје камариле, ако будем моро да се потурам за случај неких евентуалија.
Сецула, мој друг Шале, па мој Шале, па бато Шале, јебем ти педера, са`ћу да ми вратим Руфију, па нек се лижу.

Европиче се ускопистило од како је дошо Тајко, дал је шашоли коленом? Не би ме зачудило. Макања тео да јој се нешто нађе ал сам га на време зауставио, да не улази на туђи атар.
Ћале Тајо у великом стилу испричо да је јео све чувене роштиље на балкану , од Бањалуке до Софије, доле на југ до Штипа (нешто реко за пастрмајлије,умало да се неки из мог штаба изрезиле, није то пастрмака Чик умукни), ал да је ово управо тај ранг највиши. Други круг утисака почео климањем главе,на Тајково излагање, нормално Прле и Сецула. Би ми мало жао.

У то Шале доноси дубоки омањи лоннац од прохрома пун леда, што дакле верно глуми киблу и у леду прави литрењак вински, значи широка уста са осно симетричном Кригеровом кривом као изводницом, и наравно најважније, у литрењаку бело вино.Следеће што је изнео ме докусурило, чаше за бело вино. Е одробијаћу га леба ми, иљаду пута сам му тражио таке чаше, вадио се да су зајебане за прање и да су много нежне и глави аргумент, само ја то тражим, а осталим гостима су потаман бачвасте зајечарке за воду и све течно што се служи у Кому.

Видим да се нешто узмуво, али прво налио Сецули кад је овај прихватио.Јеби га Тајко , што ниси сео где ти је место. Успут питао да ли је неко од господе за црно. Тајко не пропушта да нагласи да му је црно дисциплина, ал да по врућини радије конзумира бело па ако је могуће он би обичну чашу и мало киселе да пресече. Може. Даме? Сок, добро.

Моја страна све локатори, треба им количина, па су се редно определили за шприцер. На чистом остадосмо Сецула, Еуропич и ја.
Одмиче радња у гастрономији али нешто не чух да је неко помињо неки посо, прослава шта би. Сркућем овлаш винце , чувам се за изненадни напад дал Сецуле или Тајка, на Прла мање сумњам. Дакле ред њам њам, ред хихихи, монотонија.

Ма ни слутио нисам да ће Еуропич да нешто мрси о послу. Сестро слатка па каки ти посо мож да водиш, додуше има и то. како да не, наравно.
Она добра жена јој нешто додаде из неке фасцикле, пар листова захефтани међусобом, једном у горњем левом ћошку, класика.
Господине Роковићу,..
Пардон Роваковић,
Опростите, дакле господине Роваковићу, Министарство је у плану промена организационих целина синдиката запослених у металном комплексу, између осталог сачинило и један посебан контигент активности за правилно реституисање синдикалне имовине,......

(Сестро слатка, па ја мислио ти си нека луткица за пратњу а оно мала коло води, чекај бре па ја те браним од ових аламана, како оно рече да се зове, Дијана, а из ......, одакле беше родом, нисам чуо , а вероватно није ни рекла, ко би је то пито при упознавању.)
Онако овлаш укључујем Макању , Момо, да ли си већ упознао госпоћицу са нашим ставом у погледу овог питања.

Са` ћеш сестро да чујеш како се паламуди, па Макања је то учио на Светски признатим академијама за паламуђевину, Културник на радној акцији, ево га , ко тајфун.
Без осврта на тренутни правни положај наше ванкњижне имовине, ми се морамо позабавити самим моментом стварања исте те њену трансформацију у приобаље новијег политичког функционисања, које признаћете не познаје категорију прелазног стања, а које у практичном смислу постји већ дуже време,........

То Макања, то брале рођени, то ти ценим, ти си човек није твоја жена. Сад је час твој, нека жваћу ови колко оћеју ал ако има још заинтересованих одма ће се сами прозову.
А мој Макања ко да је баронише, помиње и неке немачке таблице, и англосаксонско правно наслеђе, де још нађе и Волтера, Русоа, Фушеа, јебем ли га, ал добро дави.
Дамица Дијана по занимању Еуропич из јебем ли га ког министарства још држи сладак кез ал све се више носић управља према мени, јок ја стрпљиво чекам да мој врли сарадник заврши излагање.
Успут бацим око на онај текст што ми га је тутнула на пола Макањиног бритвљења.

причање петнаесто

Шта је бре ово, а па ово највише волим, кад сви мисле да се Милојко Талијан закопчава од позади, е ондa могу да дођем до изражаја.

(Па рече ли ти сестро неко министарство, а ово доле десно у потпису,
за сукцесора Друштво за неговање традиција Тимур, директор, Дијана Трпижић, с.р.
Каки бре сукцесор, а лево види ја треба да потпишем у име подружнице синдиката металских радника, основна организација фабрика алата.)

(Значи ту смо, навлакуша, треба нешто да се муне у мутљавини, а преко Милојка. Талијан да се навуче на ово Еуропиче, е јеси ме поценио Тајко, ...)
(Па ја јесам јебиветар, вагабундо, ваћарош, ал нисам лопов, нисам грамзо, кад си видо бре да се Милојко сам слади за својим столом, па Милојко ако нема ским да подели, обавезно баци нешто за мачоре или оно керче у дворишту што га рани кева Тереза. Милојко да пије сам, па ако после прве раџе нико не долази Талијан бре иде , значи није дан.)
Макања још меље, Еуродајка још има исти сладак кез. Шаљем Макањи тајни знак да мало провоцира.
Е сад слушај мајстора.
Додуше ми бисмо могли да утичемо на преовлађујући став унутар сруктура које контролишу токове за које сте заинтересовани ако бисте показали спремност уобичајену за успостављање поверења,
И то је то, зна Макања кад да стане и направи тако упитну фацу,да мала нема шансе да се снађе, дакле мора неко да се огласи, ајмо Тајко, ајмо Прле. Tу је Талијан да вас сад сачека, није на ћошку бре него на ливади, ајмо лепи моји, тебе би Прле више волео одма би одусто да те газим, ...
Јебем ти, кад се сад нисам шлогиро. Знаш ко се јавио за реч. Смерна баба.
Нисам смео да оставим оволики аудиторијум, Под хитно Чик добија важан задатак код Шала у обезбеђивању наставка сесије , како шта значи, па да провери има ли још свежег меса, паприке и осталих потребштина, и како нешто мора да зафали, трк на кванташ, ето шта.


причање шеснаесто

Дакле смерна баба представља овај конзорцијум.
Управо смо тако и мислили, прво поверење, па онда наставак преговора и наравно рализација.
Макања и не зна да сам се ја изненадио и сам наставља, не тражи дозволу, нека,
Да ли то значи да ћемо од вас добити довољно опипљив предлог за другу фазу?
Компартја, који смисао за преговоре.
Наравно ако нам дате уверљиве гаранције о конспиративности нашег и вашег статуса током ,а и после преговора, дакле заувек.
Брале знао сам да је Макања ас, ал ни баба није за бацање, а да су испод истог шињела расли то је видљиво. Па Макања се одушевио што је наишао на равноправног саговорника, с толико пажње јој се обраћа да мала скида онај кез, зна да више није у центру пажње.
Е сад брале, то је већ мој ресор.

Момо, дозволи, допусти госпођи да нам презентује кадровска решења која ће бити аплицирана.
Е овде сам их мало поценио, па неће нико да се офира до краја, види баба да сам само ја бацио поглед на онај документ што сам већ вратио Дијапичу и да ови моји немају појма око чега се копља ломе.
То је већ ствар господина Сејчевића
Ког Сејчевића шта баба мисли да јој верујем, па Сецула не зна ни о чему се досад говорило, он је бре овде мечка за водање, параван, много је ово за Сецулу. Он је да контролише Шала и тај ниво прстароша малих комбинација, где се штипка по мало да не заболи, а ово је бре велика игра, за махере, оне што су увек спремни да се провучу кроз иглене уши ал за добар ћар, њих нема кад је улог посан јок.Значи добро је. На правом смо трагу, али баба оће ово да сузи на четири ока, да проверимо,
Па госн Рале јер вам се чини могућном нека велика трансформација унутар вашег ресора?
Моје је да све распоредим на време и да гости буду задовољни, особље да нарочито води рачуна о његовом величанству госту.

Браво госн Рале, ово је заиста дивно чути из уста тако искусног угоститеља какав сте несумњиво ви (А и види се да ниси у игри. Добро идемо даље. Приводимо ово крају.)
Сад морам и ја једну бравуру.
Момо ти си од самог почетка довољно укључен у ово, но ја бих да се консултујемо са осталим члановима форума и да зато у овом закључку закажемо један састанак, наравно не на пленарном нивоу,али исто тако оперативан, ако се слажеш.
Наравно
Остали?
Да, наравно, подразумева се.

причање седамнаесто

Наставак је опет био кркање и локање. Сад кад се зна око чега играмо можемо и да се мало разгибамо.
Шале у пар наврата доносио свеже лесковачке уштипке, па још мало роловане пилеће џиге, па мало крилца,онда ћурећа прса, ал никад гомила.

Пиће уредно. Ја се некако повратио од оног шок прелаза са пивкане на суво бело, разрадио пробавни и дигестивни тракт бубрежну активност довео у периодичну стационажу, брале шта рећи.
И већ почо да сумирам резултате пленарног заседања, кад ме Цојга пита, ако уважени гости нису у великој журби, само отворимо велика балконска врата иза наших леђа и слушамо музику на суво, што ће да буде за који трен. Јес петак је, сутра се не ради, леп амбијент, башта па зашто не и музике?
Па јес нама је до музике , баш нас брига, ал партнерски табор је подељен у исказу, што ће се касније показати као можда корисно.
Дакле разлаз, гости одлазе, остају домаћи. Да, да, лепо уљудно, ма изванредно, каква релаксирајућа атмосфера, па види се да је то наша ћерка, свратићемо увек.
Тако су се оглашавали наши гости при поздраву са нама.

Брза демонтажа ентеријера, мислим раздвајање столова у појединачни поредак, креће музика, наш мали табор се смањује за једног члана, јер Цојга тражи да прекоредно плати туру, значи мора да се удаљи.
Добро, да направимо рачун за ово досад па да кренемо из почетка, каже Шале.
Опа, мало смо се заиграли, госн Шаки, па зар ово није на рачун куће, је ли? Сецула ваљда има мандат да покрије све ово, коко чусмо, поносан је на ћерка фирму, не можемо ваљда директору да толико срозавамо углед и понос пре свега?

Талијан не зајебавај, знаш да смо им ми увек задња рупа на свирали,они овде долазе само кад је попис по новој години, а и то нерадо.
Ускаче Макања.Шале, немој ти да зајебаваш. Дошо ти бре школски друг, исписник, све у суперлативу се изразио о кући, а ти би да још и наплатиш то, па немој.
Па добро Момо, ајд сад па ме нагузите, ево вам кључеви од касе па ви водите све.
Добро је крено Макања, сад ћемо мало да укључимо и унутрашњост преговарачке материје. А то што ти је Сецула оставио да си искључиви газда у Комуналцу, па јел то за славље , мајку му ил није. Није он дошо да мене обавести о преузимању локала од стране пословођа.
Примио се Шале. Е Талијан, де си бре то прочито.

То се нигде не објављује, док се ствар не припреми, јел ти можда мислиш да ће они да растерају људе који добро раде и да поставе неке новаке?
Стварно Шале, постајеш злотвор, где ће ти бре душа, па ми смо ти овде највернији сарадници, без нас би ово била биртија коју би већ рекетирало пола ових клинаца што су им асоцијације на пуцаљке од зове,браунинг и берета.
Ово никад нисам потегао као аргумент, а натезали смо се са Шалом ихихи пута и увек би га разгибавали до мушке шпаге.Зна Шале да ми нисмо цаве и да нам ували неку клемпу, а и ми знамо колко можемо да се испрсимо и држимо се наше црте, ал још није било оно дај срачунај нам то по методи директних трошкова. Никад. Од кад се разболео од повишеног нивоа шећера у крви, па Шале нема боље сараднике у послу од нас.

Јесмо ли ми бре ишли у набавку кад он није ни знао дал ће да претекне, јесмо.
Јесмо ли ми држали касу кад су Лојко и они дрипци око њега завлачили кеву Терезу , док је Шале био на неуспелој аудијенцији код Светог Петра, а, јесмо.
Јел Шишлин разбацо ону говнарију избачених из карате клуба Соко, кад су се навадили на џабалину уз претњу да буду партнери у послу, јесте.

А ко је ишо и молио дишу фабрике алата да се половина народног магазина у народу познатог као Комуналац и уписана као имовина фабричког синдиката не даје општини на располагање, јер су се они у УТРО Инекс били утроњали, да их не поткаче за оно обнављање фасаде Европе скупље од укупне активе предузећа, па их баш заболе за Комуну и пет запослених, ишо је бре Талијан, и умолио.
Ко је спречио искључење из система градског водовода и канализације и направио пољски веце, по хигјенскотехничким условима усмено добијеним од санитараца, па онда довео пола колегијума опшинских органа, на радне доручке, чорбице, и мезенца, па госн Роле?
Да сам даље набрајо Шале би почо да плаче, а то нам није циљ, зато се окрећемо могућем решењу ако Шале не буде мого да се покрије, односно Сецула га одјебе.
Закључак ти одма презентирам.

Уопште не потраживати покривање трошка док се Сецула не понуди.
Покренути широки фронт у другом и трећем кругу Комунаца и прихватити Руфију за почасног спонзора следеће акције, овај задатак решавају Роле и Макања, а Шишлин само ако се мора. Руфији понудити упис у спомен плочу која се поставља у славу 30 година Комуне, у својству, ... смислићемо нешто примамљиво.

Дакле Шале је смирен, трошкић нећемо да му качимо, ал нема ни да профитира, мимо наше ај да кажем интерне комтроле.

Сасвим у реду и једногласно, у наставку дневног реда сесије,Роле на полузатвореној седници износи свој лични проблем. Нема за увођење даљинског грејања, фали му. Ко`ко? У јој,бре. Па Роле што бре не поделиш инвестицију са зетом? Зубар је бре фактор није боранија.

Ааа јесам, јесам. Мислим он и ћера ће сами да финансирају летовање у Платамони.
Е, зета треба мотком, ма шта мотком, житким прутом.од зета само штета. И шта сад, шешир или шта?
Роле гледа у патос, као ми смо му ту, је ли, ко род, вата нас на сентиш, ал што јес никад није одбио помоћ ником и ово је први пут да сам чуо да је потражио помоћ. заједничка каса никад није постојла, ту социјалистичку аномалију смо избацили из речника самим уласком у Коминг, ал братска солидарност брале, то ни Валенса није успео боље да реши.
Рола ће сви да напуцају на шпиц првом приликом кад се буде куропецо, ал сад је брале тражио поштеду и није за одстрел, једино што је бре износ голем, како ћемо ово да решимо немам појма. Цојга се већ удаљио и од њега нема помоћи бар засад, а сви знамо да је он прилично стабилан и да може да залегне, сад ко`ко? Макања и ја смо одувек у истом кругу, на нас не рачунај више од једне месечне плате а и то је ако? Шишлин? То ни он сирома не зна.Од како је снајка у кући, кева Зора јој пренела сво знање успешног вођења куће и сад види?
Роле брале, помоћи ти нема, одлаже се до даљњег.

причање осамнаесто

Одма следећег јутра кренем у истражне радње.Мислим кака је то заврзлама, око Комуне, како то власништво фабрике алата а користи је Инекс?
Морам да тражим обазриво, да се не диже ларма. Дара, најбоља жена у фабрици од како је Бог допустио женама да раде у фабрици. Она је та која може да ми омогући истражне радње.
Нисам омано, реко Дари да ми је потребан попис имовине фабричког синдиката и готово, после само књижни листови за некретнине а нема их много, један једини, одлуком том и том у име народа трговачки суд уписује у регистар синдикалну подружницу, трт мрт и сад најглавније.седиште организације, то .
У катастру већ иде , само кад имаш прави траг, има ли накнадних уписа, нема.
Шта закључисмо, зграда Комуне у власништву фабричког синдиката.
Значи она јучерашња игранка има смисла, брале.Да сам потписо оно што ми понудише оде Комитернала ко на златан крст да смо је ставили. Добро, значи биће још покушаја. Треба ми хитна стратегија, оно од синоћ је био обичан препад, није успео, сад ће да се профини противничка стратегија. И што би ми требо неки мамлаз за топовску храну. Да га наместим у неку смешку, а да не пропадне скроз, а ови да се сами ураде у покушају отимачине.
Цео дан размишљам о томе, ал нисам се померио, ни макац. Близу сам одустајања, преласка на неки мање амбициозан план.

Ал, знаш брале, кад се скоцкају ствари како треба, кад све иде како би ти само волео, а тако и иде , а ти мислиш да си мађионичар, да си геније, сам себи ласкаш, и кад се упиташ шта си ти то тако ингениозно смислио или урадио, видиш да си се много преценио, и да си миљеник фортуне. Ако ти се то понови више пута, а набио си скоро четири банке у гузу, брале близу си зајебаних питања о бесплатном боравку на овој планети. Колко још бољих од тебе има а ни опепелили нису, грче се и муче, не могу нос да дигну а све раде по пеесу, честито, поштено,а...
Седнем некад сам у Ком, пре подне на радном доручку, и гледам мајку Терезу. Љубинку. Старија од моје Косаре, ради и издржава ћерку која је докторирала на филологији, без посла и разведену, и унучицу негде на средини основне школе. Муж настрадо при изградњи фабрике алата, нико не зна како, тадашњи директор наложио да јој се у оквиру народног магазина начини нужни смештај, а то је ово ћоше што се наслања на Комуналац, заједнички зид имају. нема прозор на улицу, само гледа у двориште.И данас је ту. Од кад ме Роле довео овде седамдесетпете, нисам је чуо да се на нешто или некога жали.А нисам чуо ни да се нико од ових с моје стране шанка, нешто пожалио на кеву.Никад. Било је пролазних бараба које млате по дефиницији, па насекирају кеву, ал да ме питаш како она реагује кад очигледно ђоном иду на њу, реко би ти, ова жена је најсмиреније биће на планети, њу ни са клеветом, ни неправдом, ни незнам којим безобразлуком нико није избацио из њене нирване. Сад ти је јасно зашто сам јој придружио надимак.
Прилично сам се начекао док се потврдила моја теорија о покушају мувачине, тј отуђења народне имовине.
Имо сам припремљену скицу али мозаик се није састављо како сам га у првој итерацији поставио.
Ево ти моја прва скица.

Тајко је шеф, баба Госпава (тако се зове смерна баба),главни оперативац вероватно у неком сродству са Тајком, Дијапич роба из излога за малде мајмуне и надолазећи кадар, Сецула камен спотицања, мислим жао им да га сјебу јел им је нешто ваљо, а не могу да га узму у екипу, јер је нижа лига.Прле ситнина за узгред ако треба покриће у раду.
Хм.
Е мој Талијан, да, себи кажем, колко си се пута уверио да на тараби није оно што пише, а?
Из фабрике ветар дува. Дара, часна и поштена жена, а и памти , зна и на чијој је земљи направљена зграда народног магазина. Дал је то у књигама сад тако она се није тиме никад бавила, ал бре то била мајчевина Љубинчина, ја кеве Терезе. Шта би брале, до сад биле само смешке, а, е сад мало драматургија.Не волиш да слушаш, па јел видиш ти ову моју косу,а а оћеш да ти покажем личњака, од пре три године, па да видиш ? Па нисам ја брале од камена, видиш како је Милојко побелео, добро није скроз, није ни ћелестонац.

Сад пази ово. Главни лик ове мувачине је чова који је учланио Тајка у Компартију, дао му диплому, и после успешне провере послат у полицију, где врло брзо напредује иако је средњак у профи смислу. Ал је зато везан има га у џепу, што се више вине већи је дужник.
Тај чова је бивши директор фабрике, после тога прелази у дипломатију, један мандат у Тунису, економска мисија. Он је поставио и садашњу гарнитуру у фабрици алата. Фабрика уговара велики извозни посао , наравно бивши диша је посредник, Код шесте , задње испоруке, враћа се нека мала количина са образложењем да не испуњава критеријуме по техничкој документацији која је саставни део испоруке, али се истовремено активира банкарска гаранција за непокривени аванс, као да ни један комад није испоручен. Пропаст. Фабрика се никад није опоравила од овог удара.
Сад ће ускоро да почне поново приватлук код нас ,брале ово је прича из `88. Ти се питаш па јел овај Талијан толико луд да му верујем и да је пророк. Јок брале, ово ти преносим причу човека коме нисам тад верово ни реч ал се све потврдило, рећи ћу ти касније ко је тај чова, и он је после диго руке од свега.

Они који знају, за зез, се спремају да купују, наравно са ловом коју су на време припремили.Њихови људи врше припреме, систем је овакав.Чопор лавица се устреми на стадо бивола, младунче које се у страху одвоји од мајке и крда прво страда.
Ако се Комуналац на време преведе у приватне руке јер је изграђен на приватном земљишту које никад није преведено у друштвено, а биће ускоро, јер се спрема промена закона, онда ће нови власник да се појави и као партнер у УТРО Инекс, па ће да се дели већи колач. Ствар није баш лако разумљива ако седиш и пијуцкаш У Кому и баш те брига за остатак света, ал ако те гурну у њину мувачину, па нараво да ћеш да се питаш, шта ја то радим.
Е Талијан се тако запито.

причање деветнаесто

Кад ми је у задњој верзији само фалило, да видим ко је смерна баба а ко Дијана Еуропич, било јасно ко дан. Диша побего управо да би се избегло наглабање о његовој моралној подобности обзиром да већ био ожењен али је завео нешто млађу партијску другарицу. Дијана је његова ћерка па јој спрема мираз.Никад није ни живела у чаршији.
А шта ту ради Прле Главуџа.

Па исто што и ја. Гризе муда што је немоћан да било шта поправи. Тајко га држи у шаци јер је лоше водио случај организоване контрареволуционарне активности са несагледивим последицама, о чему су се изласнили сви Тајкови партијски другови. Па зашто мора да шени ако већ не може да напредује? Ма није Прле толико глуп, па он ми је потврдио пола моје приче, Тајко га управо и послао да нас разбије током наше мобилизације. а кртица је , нећеш веровати Цојга. Где сам био, кад сам тако наиван? Да ме Прле не навлачи у очајању?

Тајко мора да се одужи свом довека партијском шефу, Сецула мора да се прави луд и да Дијану признаје као своју ћерку, само не сме да таласа јер му је жена још увек партијски активна, и нема одбора у коме не узима учешће, али се давно опаметила да се не размеће, ћерку је већ удала за младог дипломату од каријере, трећеог секретара амбасаде у Каиру.
Прле, Прле још није у слагалици.

Питам га зашто сам ја изабран за трансфер Коминга из фабричке својине у неку зајебанцију.
Прво то није зајебанција него друштво које је регистровано по најновијем закону о предузећима и приватно је власништво, друго тај трансфер треба да те обележи, после ће ти понудити неку функцију, ал си заувек њихов!
Они као нису знали да си им ти понудио туђе власништво,а ти си први синдикалац у фабрици, очигледно грешком.

Па добро што ме онако душмански развуче по лабрњи?
Тајко, ме навуко идиоте, да би се после показао као милосрдан, хуман, ти се палиш на такве , то су за тебе ликови, треба да ти се допадне.
И зато ме трипут удариш, мање више сваки пут слеђа.
Не. Ја сам те ударио једном, први пут, а друга два пута Тајко, дршком од тетејца оног капетана у униформи. Цојга ти је сервирао причу о томе да сам те ја ударио још два пута док си се тетуро и оборио капетана, значи био си насилан, тако гласи извештај.
Па ја нисам ништа потписо.
Нема потребе довољно је сведочење осталих, ако би ти нешто потписо, то иде и досије, а њима за почетак требаш без мученичке прошлости.
И ко ће сад да им препусти Комуну?
Или ти или неко ко те замени у синдикату, ти знаш ко те тамо бушка.
Иди Прле у...........!
И те сам се вечери усро од страха, никоме нисам смео да кажем ништа, баш ништа. Каква машинерија све имају у шаци или се спремају.
Ујутро кад сам се спремио да кренам на посо мајка ме погледала и почела да јеца, ја се одузо, нисам укапиро да је то због моје косе.
Кад су ме видели тако оседелог сви ме жалили, питали се шта га је то стрефило, Тајко је на основу тога помислио да сам сломљен и да одма потписујем.

Е брале, имо је Талијан још херца. Узмем од Тајка четири примерка уговора, већ потписана са њихове стране. На задњој страни били само општи чланови, оно, надлежност у случају спора , по колико примерака свакој страни и тако то. Расхефтам узмем задњу страну и прикључим је већ припремљеном уговору који као типски прави Руфија. Њега навучем на џуловску фору великог посла у фабрици који финансирају наручиоци велике количине алата.

Манки се прими, ја то поново вратим у првобитно стање и дам Цојги да однесе Тајку. Он се изненади, откуд он да носи то Тајку. Ја га нађем овако. Дај бре Цојга у истом смо тиму годинама а не знамо један за другог, сад ми Тајко реко за тебе и да ти мораш ово да му однесеш. Није присто правио се невешт, али недовољно да би Талијановом оку измакло оно што се чита из покрета. У реду, кажем, од сад ћеш наредбе примати од мене, и кренем. Опет направи трзај и недоумицу. Готово проваљен. Никад више Цојга у Комуни. Да већ нисам сад би оседео.

Кад је видо шта сам му доно, само се уснама осмехно. Тајко. Одусто од мене, не требам му .
Е брале кад се таке ствари десе. Majкa, мира нема, гора од гестапоа, а ја сваки дан право кући. Комуналац ме прежалио, долазе да ме обиђу, наравно Роле, Макања и Шишлин, одма. Било је и оних на које нисам много рачуно, како човек огреши душу.

Па пошто нисам имо других симптома, ни манифестација, мислим спаво сам нормално, јео и је ли оно брале, остало на томе да сам преживео несвесни стресни когнитивно бихевиористички догађај. Ову дијагнозу наравно измислио сам ја за потребе одбране од гомиле, а звучала је довољно уверљиво.

причање двадесето

Ау брале одкад те нисам видо. Шта да допричам, од које цигле,аха, добро.
Кад су престале сторије о мени одма сам се оженио, аха Вером. Имамо две ћерке. Милица лепо пева, иде у музичку, а Софија већ други Гимназије.

Комуналац још припада синдикату металских радника,наравно дат је у закуп, у поступку је покушај да се мајка Љубинка легализује као власник оног дела зграде у коме станује и припадајућег дела парцеле, мада ће за парцелу бити мрка капа. Иначе је у пензији већ четрнаеста година. Ја сам се одавно квалификовао да једем њену посну рану коју још увек спрема два пут недељно за новог газду, њена унука и моја млађа ћерка се друже и иду заједно у музичку школу.

Недељом после литургије обавезно свраћам у Комуну, Чуо си како сад зовем кеву Терезу. Шале је већ десет година у пензији, није баш у форми да би се често виђао у Кому, Шишлин се запослио у приватном предузећу , тј код Руфије, Макања је главни уредник новоосноване локалне државне телевизије. Прле се одселио у неку далеку земљу где тера неки приватни бизнис, чини ми се нешто у вези пчела и меда.
Тајко се пре пет година тешко шлогиро и много намучио док је умро.
Е брале мој. Уби ме Европа. Никад нису поштовали правила. Само кад уђу код нас у Коминтерналу онда као упражњавају наше манире. Лаж. Зна овај горе све.
Има ли разлике између Европе и Коминтернале данас. Брале јеси ли ти био у Европи скоро, ја нисам улазио, ал споља брале?!
Никад, никад ушо нисам.

Е јел ти сад јасно зашто ми комите не волимо Европу.
Како да ми помогнеш. Па нисам ти ја баш захвалан за ту врсту дружења.Ти ћеш ово негде да испричаш, мислим написаћеш у неким новинама. Оћеш да ме сликаш, е то не може, можеш да сликаш Комуну, с улице, ако ти се посрећи па те прочитају дођи поново, недељом после литургије.
Е ако ћеш да сликаш Коминтерналу направи нам једну голему слику да је урамимо.

Ти се питаш ко је сад инвентар Коминтернале. Па нико, то више непостоји, коме то треба, ко од власти сме да уђе у кафану без пратње, нико, бизнисмени, исто, ови из шоу биза, такође, а сиротиња није занимљива у центру, квари имиџ власти, разумеш брале.

Кажу да је и у Европи омалило гостију.

Па наврати ја сам ти најсигурнији, недељом после литургије.

Београд , март, 2009.
повремено плаћо пиће и Милојка наговаро на причу Млатика Перовић.