ns_08

НАМАГНЕТИСАНО СРЦЕ

(наставак 02)

Пријатељска агресија

Трутон је био нападнут. То се повремено догађало. Флота планете Прикс је осула паљбу на Крњинград. Ротациони штитови су максимално заштитили град. Штитови су имали и офанзивну функцију када би производили “ белитон “ који би одбацио нападаче и успорио напад учинивши га неефикасним. Белитон је био звучно оружје.

Трутон и Прикс су били савезници. Први галактички рат их је у нужди зближио. Сарадња се показала успешном. Преживели су за разлику од многих других.
Од тада повремено нападају једни друге и то се показало врло корисним за обе стране. Прикс је у ове нападе слао робијаше, клонове и роботе.

Циљ овог напада имао је сасвим унутрашњи карактер. У мисији напада на Трутон на броду Плима у оделењу Анализе Дистанце налазио се робијаш Дема. Дему је требало убити јер он није смео да се врати на Прикс. Тај задатак је поверен једном другом робијашу познатијем као Кртола који је руководио бродом Чаробни. Кртола је у току напада имао две могућности. Прва се састојала у томе да на Плиму пошаље своја два чистача а друга је подразумевала да уништи целу Плиму и са њом и Дему. Одлучио се за обе истовремено дајући на тај начин предност супериорном решењу.

Дема је на Приксу већ добио епитет митске личности. Његова борба да клонови добију исти статус као људи завршила се његовим спектакуларним хапшењем у лифтовима Брауна. Три дана су га гањали и он им је измицао. Лифтови Брауна су му били последње уточиште на слободи.

Можда је могао, да своје бекство продужи дан или два. Сада је било извесно да му је живот непосредно угрожен. У затвору је барем био сигуран. Ова ситуација је знатно сужена. Дема је умео брзо да одлучује. Проценио је да је знатно већа опасност била иза њега него испред и зато је и дао инструкције за усвајање дистанце ризика и померање бочно. Плима је заузела нови положај улазећи у домет таласа белитона.

Први брод иза њих био је Чаробни. За двадесет секунди Плима им бива у домету. Ако је добро предвидео талас белитон треба да их одбаци у року за мање од десет секунди. Осетљиве границе ризика биле су на на страни Деме. Кртола је дао команду за напад и уништење Плиме. Већ је накривио победнички осмех кад је са ужасом недвосмислено утврдио да је Плима иза њега и да се удаљава. Његовом бесу није било краја. Чаробни је упао у други знатно снажнији тасас белитона који га је поштено шутнуо у космос. Кртола се препустио бесу. Половину клонова са брода избацио је у космос. После је послао роботе да их скупљају кога нађу. Није извршио задатак и још је упропастио репутацију.

Дема није имао времена да се весели што је жив и што је сачувао брод. Морао је брзо да нађе начин да се пребаци на Трутон. Кобурове решетке....да...преко њих може да се извуче. Плима је поново повратила правац али он није смео да ризикује. Можда је још неко добио упут за њега. Кратак поздрав и већ је у капсули. Тек када је Плима остала иза њега мишићи су се опустили. Прорачуне дистанце је понео и сада може да се одмори. Ово је била најопаснија ситуација за њега.

Одлазак

Лусана се дивно забављала. Годила јој је пажња и лако удварање. Безбрижан осећај испунио је цело биће. Једина права обавеза је бити срећан. Фаско је заиста забавља и чини опуштеном. Уживала је у његовом лупетању и самохвалисању. Фаско се разбацивао али је већ почео да се понавља.

- Грешим ли или си ти најлепша девојка овде ?
- Свакако, кад ти тако кажеш....
- Необично је, али ти си уједно и најлепша девојчица у Кљуну !
- Девојчице не долазе у Кљун...
- Долазе, долазе барем ја то знам..
- Ти све знаш ?
- Да, ја све знам и пре питања....

Кљун је пристиглим кљунарима дао извештаје о нападу Прикса. Ко је баш хтео да прати комплетан напад могао је да оде до Ерлове хале и ту прати развој догађаја. То нико није урадио. Напади Прикса више никога нису могли да заинтересују.

Лафорд Лами је сјајно прошао на клађењу. Убо је и бочне координате. Минимум три галактичке карте. Њему је нешто сасвим друго одвлачило пажњу. Курчевити се баш трудио око девојке која је повремено буљила у њега. Права добитна комбинација је да копира свој КОД, и ували га курчевитом. Таква операција би му дала времена да се склони и касније напусти Трутон без притиска од Примицача. Устао је и удаљио се од стубова Великог Оркестра. Подигао је добитак и спустио низ степенице. Из малог бокса уз само степениште могао је да прати платформу Кљуна. Пратиће их. Стрпљење му није недостајало.

Фаско се спремао на завршну причу. Лусана са њим мора да пође до Чеза. Желео је то да изведе безбрижно и лако. Кренули су. Убрзо за њима изашао је и Лами. Фаско је изненада скочио и почео да хода на рукама. У тој акробатици помагале су му и патике са ваздушним вибрирајућим јастуком. Лусана је пришла на корак и гурнула му ноге али он није пао. Фаско се грохотом насмејао наопачке. Из те позиције, смех је звучао попут гроктања дрогираног прасета. До Чеза су могли на два једноставна или десетак сложених начина. Сложене начине су игнорисали. Фаско је ходајући на рукама дошао на почетак балонског пута. Ту је застао, и са једним одскоком дочекао се на ноге. Раширио је руке, залепршао шакама и узвикнуо :

- Вечне Чезе су испред нас...! Испред нас Лусана...

Лусана је била у Чезама сасвим давно са школом. Тада је видела Спокојног Глоримуса, вођу Трутона у првом галактичком рату. Његова визија и дан данас одјекује као предање. Смирени Глоримус је у најкритичнијим моментима био одлучно смирен и непоколебљив. Запамтила је његове речи :

"И када су сви и када је све против тебе, понашај се као да је све у најбољем реду ."

Крочила је на први гумбо-балон, зањихала и одскочила. У ово доба гумбо стаза је била скоро пуста. Фриско је прелетео преко ње. Укрстио је ноге и руке и направио укрштену фигуру. Прелетали су један другог у таласима. Фриско ју је обгрлио око струка у ваздуху и бацио увис. Намера му је била да је дочека и привије на груди. Лусана је осујетила тај маневар, склупчавши се, кидајући падом његов пригрљај.

Лами је посматрао са пристојне даљине њихову забавну игру. Гумбо плес је стварно био изазов. Готово, неодољив. Рањивим погледом упијао је њихове кретње, радосне покрете непредвидљивог извијања гумбоманије. Треба да се усредсреди на моменат препада. Промена кода није тако једноставна ствар. Потребан је замашан скуп елемената да би се то реализовало.

Могућности су сужене до минимума успешности, али он једноставно нема избора. Та врста избора да немаш избора често је била прекретница галактичке историје. Разводњили су историју до нестајања, масовним психо триковима али њен унутрашњи точак и поред привида да је нема, незаустављиво се окретао.

Шта је шта ?

Не...Не...Куда води то не ?

Глоримус Елидроп је стрпљиво чекао свој оброк у виду Лусане. Фаско је идиот и подложан сваком греху али му се мора признати таленат за одабир девојчица. Тај урођени идиотизам, да се безразложно смеје као да их привлачи и опчињава. Уме да ствара привид, мада можда се у ствари он и не претвара пуно, можда је искрен идиот. Како год, Фаско је његов син, само његов. Обојица имају повластицу међусобног познавања. Њихов однос је прецизно дефинисан обостраним интересима. Фаска интересује власништво над галактичким погоном алги. Он је све своје циљеве сабио у тај један. Елидроп је вешто хранио његову грамзивост. На основу исте, Фаско се стварно трудио. Фаско јесте био лупеж и то онај који се својски труди и коме ништа није тешко да би остварио свој циљ. Засветлуцала је капија. Музика добродошлице испунила је хол. Фаско је ишао напред а Лусана за њим. Деловали су безбрижно и заиграно.

Елидропа је појава Лусане искрено разгалила. Појава Лусане је за њега била право откровење. Фаско је превазишао себе овог пута. Елидроп је младе девојке доживљавао митски и магијски. Свежина ритуала „игуане“ коју је развио до перфекције омогућила му је контролу и неограничено уживање. Могао је прецизно да се подмлади и остане свеж. Ритуал „игуане“ почињао је малим мирисним бомбама које су сукцесивно експлодирале дуж хола. Свака мирисна бомба имала је и своју боју. Елидроп их је подесио тако да у различитим бојама формирају име Лусана.

Фаско и Лусана стајали су у холу. Светлуцаво име Лусане мирисало је и светлуцало. Фаско је био лажно зачуђен. Било му је криво што се његова улога ускоро завршава.

Лусана му је искрено симпа . Стварно је бедно што подводи ову чаробну девојку свом оцу глоримусу Елидропу. Премућство да му је отац глоримус и да се они знају само је предуслов за овај у суштини чист посао. Елидропу девојка - њему галактичка фарма алги. Са фармом решава већину проблема. Уосталом, са фармом постаје и власник мора. Он Фаско поседоваће море, море. Дао би још шест Лусана али му је ипак криво за ову једну.

Лусана је ћутала. Стајала је мирно без покрета. Њено светлуцаво име долетело је испред ње и зауставило се. Већ је требало да буде фасцинирана. На изненађење Фаска она се након тога окренула и легла на под. Следећи тренутак већ је заспала. Ово је било крајње неочекивано. Фаско је заиста био збуњен. Безобразно је заспала без упозорења. Невероватно лоше понашање. Наљутио се и побеснео.. Све симпатије према њој су нестале. Хтео је да је ишутира док тако лежи на поду и спава. Овако нешто се дешава први пут. Елидроп је снажно почео да се смеје. Громки смех померио је њено име, боље рећи одувао у сасвим други крај хола. Фаско је фрустрирано стајао изнад Лусане неодлучан у намери да ли да је ишутира. Не памти да је овако био затечен ситуацијом. Бес му је пунио плућа.

- Смеј се у себи ако си глоримус.
- Глоримус може да се смеје како хоће ! узвратио је Елидроп.
- У ствари овде ништа није смешно. Испунио сам твоју вољу, дај ми печат фарме и спавај заједно са њом, то је твоја ствар.
- Моја воља је тајна за твоје гневно срце.
- Немам срце, твој сам син !
- Набавићу ти на фарми ново ово могу да ти извадим ако хоћеш.
- Нека хвала, само хоћу печат фарме.

Елидроп је пришао Лусани и подигао је. Чудно је запуцкетао прстима и она је остала да лебди. Фаско је оћутао. Сваки наставак дијалога ишао је на његову штету.

Неговане ноћи.......

Елидроп је пажљиво гледао њено лице. Спокојно, невино и савршено. Лебдела је ту крај њега. Додирнуо је њену косу. То није учинио руком већ је сваки прст чекао ред да то уради. Глоримус је спознао моћ коначно спорог и опуштеног додира. Журба убија срећу. Непрекинути низ благог и клизећег додира орасположио је његову моћ. На врху свих неиспуњености стоји игра пламене жеље непредвидљиве раскошне различитости.

Ритуал “игуане” је ритмику промене црпео из звука тела. Глоримус Елидроп био је упућен у приватне тајне космоса. То знање користио је искључиво за властито уживање и освајање крунског блаженства. Жустрим покретом руке прогутао је две сенке игуане. Створио се у свету без граница. Приграбио је радост космоса, сједињеност звука и светлости. Прислонио је уво на њену косу. Зачуо је певање сваке власи. Какав је то хор ? Све је пуцкетало од ритма и звукова. Светлост се није стидела да пева. Звук се одбијао од светлости и стварао празнину. Празнина је изврнула своју кошуљу и створила простор. Енергија сједињеног звука и светлости поделила је таму тако да се једна тама сада јасно видела.

Лебдели су. Његова свест је почела да се отапа и множи у исто време. Био је свуда и нестајао је. Пулсирао је попут неког младића од деведесетак трутонских година. Лусана је стварно нешто посебно. Мирноћа са којом је тако вешто заспала освојила га је. Фаско је изгледао затечен и неспособан за тако непредвидљиву ситуацију. Фаско је био предвидљиво глуп. Предивно је сетити се његовог израза када је Лусана заспала. Тачно, млад је али то није оправдање. Особине младости нису једноставне. Преламање кључних догађаја формира степен одговорности. Фаско се увек понашао заинтересовано само за себе.

То му је била последња свесна мисао. Све се измицало и удаљавало чудним брзинама и облицима. Боје су се растварале на чудне светлосне тачке. Енергија је испунила сваки удисај. Све се понашало као живо. Пролазио је кроз материју без отпора. Игуане су врхунски одрадиле тело. Плес са Лусаном био је увод у тачку спајања енергија. Вртели су се све брже. Пролазио је кроз њу муњевито бацајући се у покрету. Дисао је Лусану. Целим својим срцем које је често мењао волео је неговане ноћи. Он, глоримус, Елидроп, велики вођа Трутона у најтежим ситуацијама галактичког рата сада жели да буде само несташан дечак.