ПОЕЗИЈА

трен


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 





po



Слободан Шкеровић

Слободан Шкеровић

ЕОНСКИ НЕМЕЗИС

Нећеш више ходати

Забрањено је мислити

Говорићеш, ко ветар ћеш

Јаукати

Нећеш ни видети,

А све што полети

Неће слетети


Млаз је бич

Млаз је зрак


Попила те празнина

Она је кичма, и ум

Слободни


Шепавче!

Мртви ратару!

Псу у кавезу!


Не нећеш

Осим једном капи

Сликати


Договора се

Немој држати


Апстрактна је белина

Ружа је згњечена

И асиметрична


Изненадићеш увек

Снове у

Бунилу


Пољубац смрти

Целива

Зеницу


Сад иди и

Остави вечност

Да гладује


Ниси ни ти

Заувек


Но, то је добро...


Морски лист

Топи се

С кајмаком

И першуном


Поетска тема

Поетска тема

Артропода немају

Уста

А говор им је

Артропоморфан


Афазија је постмодерна

Болест

Аутизам је афазијска

Шутња


Херметизам је булажњење

Логике


Логика је

Насиље над смислом


Отуд је поезија гађење

Над свим што је

Људско и живо


Стохастички принцип је

Рапир


Пуштање гноја –

Песма


Проблем с животом је у томе

Што се он подразумева

А не – разумева


Јер када се разуме

Живот се и превазиђе


Отуд толики отпор према

Спознаји



Саша Б. Пешић

       Саша Б. Пешић


Мјаукање

Зевалице пљуште
по молским
портретима

Кисеоник плеше
анатомијом
флауте

Тугом осматрачнице
зарастају
у пузавице

Неко их дозива
поименце
заборављеним
језиком пророка

Мјаучу муње
несанице
облаци чуче
наопачке

Хоризонт одмахује
репом
загрљен са
две мачке

Ампутација чула

Збуњивали су нас
сугестивним кажипрстом
увијали нам наивност
у машнице

Чисти садизам

Тако припитомљени
постајaли смо снови џелата

О каква је то љубав
у коме су љубљени жртве

А никога нема ко би у
у истини пао
до одјека последње речи

И као да смо знали
да нам је последње
љубили смо се
у тајним одајама
шуманових соната
пред коначну
ампутацију чула

А после нас
Е после нас су посејали  лутке
у пукотине подземног раја



И  јуче.....


На рамену Одисеја
Чајковски.

Бубњеви Града.

Бубњеви Рада.

Умро калкулатор.
Оживеле ноте.

И кад је загрлим
шапнем јој ко другу.
Нема извињења.

Јутро је тамничар ноћи.

Док пијем чај
Мислим на вино.

Псујем у себи.

Корачам по соби.

Отварам прозор.
И  јуче исто тако.





Тина
 
    Тина Курбалија

ФАРАОН

Његово сам краљевство.
Моје груди, набубрели,
пупољци ноћи.
Обавија ме постеља његових руку,
кише и латица цвећа.
Док градови тону у пустиње,
зоре миришу на љубав.
Радјам се поново,
из његпових недара,
из његових мисли.
Док жене пустиње чекају
да продју олује,
зоре миришу на љубав.
 
***
Кроз папрат
обојило, сунце тајне
у невидљиве боје.
 
***
Док се милујем водом
кроз бледожута прозорска окна
спушта се тишина летњег
предвечерја
и својим капима
прекрива још један дан.
 

У ТАМИ

Исти смо у тами,
скривених мисли и руку.
Немамо лица ни имена,
само корак,
косу ни светлу ,ни тамну,
нити фармерке, нити хаљине.
Само нит месечеве паучине
обавијену око нас.
Речи секу права значења,
разбијајући тишину.
Стопљени са зидовима
немамо време.
У тами смо безимени
споменици,заустављеног тренутка.
У тами смо тако
тако сами.
Док се милујем водом
кроз бледожута прозорска окна
спушта се тишина летњег
предвечерја
и својим капима
прекрива још један дан.
 

КИША

Види како се земља ори
од кишног поклича
и како се биљке играјући
трбушни плес са ваздухом стапају.
 



nena

Драган Ненадовић-Нена


Љутња

Тешко оном који срца нема
Њему очај на рамену спава
Њега мучи тугомора љута.

Он кад види птицу како пева
Мисли птица другог посла нема
Него птица из обести пева
Ако може некоме да смета.

Оживљавање

Да је с' тигром у кавезу био,
он би мого боље да се брани.
Блага нежност дубоко га рани!
Да је с' тигром у кавезу био...

Његов до тад поуздани живот,
сав одједном нестаде без трага;
ништа њему не оста да вага.
Његов до тад поуздани живот...

Догоди се тада једно чудо,
ни велико али баш ни мало,
таман колко онај живот беше.

Поче срце да му куца лудо,
срце које давно беше стало,
које некад давно му узеше.

Тајна савремене витешке етикеције

Витеза многих, тужнога срца,
скупи се велики број.
Схватише тада истину грозну,
да неспремни су за бој.

Мораху своју пламену жељу
за часном борбом сакрити тад.
Оборив' очи, ко слабе бабе,
кретоше храбро у чемер и јад.

И о'тад они тугују смело
у жалу уз друга је друг.
Чекају време да избора чело,
судбина да затвори круг.





Maja Д. Недељковић


НАРАНЏАСТА НОЋ

све је у
Мирисну слику стало
што титра као крила
лептира
у
Наранџастој Ноћи
дубокој, слаткој
и
немирној
од тајновитог Јутра,
које молим
  да буде плаво,
а које можда неће доћи



MАЈСКИ ЈЕДРЕЊАК  

пловио
је
једрењак
у мору
смокви у мају
и
тражио
луку,
а
ми смо
у трави
убрали
Сидро
 од јагода
и
спустили
га
на цветну
клупу



БЕЗ..

несаница

пустиња
без сунца
и ветра

и ноћ
без звезда
и сна

мирис
без додира

и
дан без
нас

лађа

 

  | Д А Р О В И | П Р И Ч Е | И З Б О Р | П Р Е В О Д И | Л И Н К О В И |

 

помоћ

Copyright © 1996-2005 Посада Веб

<== ==>