ПОЕЗИЈА
|
|
|
|
 Слободан Шкеровић Хаику Пас на улици Убише га! Нема господара... Математика Као и сваки други језик: Исказује глупости И – лаже! Јапански врт Пробрано растиње У башти Не сме да се гази Машне су дозвољене Али опрезно с костима У меким образима Жлице и рибице Једи дозвољено Уз прибор и Јеловник Грабежљиви просјаци Зуре у Кромпир Непрожвакано ждрело Залива се Лаптањем Наздрављам свима Да би ме Слушали Легле груди Међу Стаклиће  Заборављено лето 6897 Артик је наш Не преговарај са топовима А ево нас и на месецу има ли кога O Елвис јесте милосрдни анђео И јеретици верују залутали у рају Цвета вирус а и цвеће што од туге што од среће Диши дубоко и ћути не слути цвркутаће птице a ти их нећеш чути Има ли још нешто што Има ли још неко ко И звезда која пада није више тајна У страху од а шта ако дечак у мени зар машта о теби Нестанак Јарболима усамљеника жуборила је амнезија Стари господин Месец купао се наг у срцу фонтане непоправљивих романтика Кроз шаке су му цурели сати Мрмљајући шармантне безобразлуке засмејавао је девојчице сличне порцуланским шољицама из којих се пуши чај од нане У атељеу уметника коме се отварало треће око дечаци фосфорних зеница будили су се као црнци парализовани шамарима белих рукавица Лијандери су им кисело цветали у рукама Патуљасти војници од ражаног брашна надувени квасцем у праху хапсили су последњег контраша Одало га је мумлање незадовољстава из стомака Дебељушкасти голуб кљуцао га је без предрасуда Рођење репате бебе аплаузом су поздрављали љубитељи сензација Закривљени димњаци кашљали су у бодљикаво наоблачење Е сунце се више неће појавити Никада Ослобођени гравитације Ко да нас залива пљусак барокних фуга дивље икебане из очију ничу у међусобном пулсирању мрзнемо се дугим одсуством Саплићу нас Јесењинове јесени мучнином нам пуне џепове снове деградиране до кључале тачке будилник нам наопачке броји Плаши нас залазак сунца на западу што изнад океана кружи седам мува а шест носи мртво име Пред оним што је од нас остало крсте се археолози улазећи кроз пресеке пукотина као човеколике бубице О зар нема никога видљивог ко би у истини пао до одјека последње речи Почетак крај у себи скрива Исток мења боју коже и увеле еполете из акта те лепоте избија сила с педигреом Ослобођени гравитације срешћемо се коначно у безгрешном зачећу Ретро Пасуљ Моћно Савијено Без Краја Без Почетка. Круг Мрзи Углове. Крадљивац Пута. Спало Време. Круг Слеп. Круг Пута Круг Брзина. Пута Врлина Херој. Увек Безимен. Грађани Сачували Трегере. Грађани Остали Без Гаћа. Наслови новина. Вештина Гађења Провокација Подригивања. Црепови Падају Нико Не Чује. Угао круга, Купио сам слободу, Бесплатно Упао у јаругу, Симболично. Јогурт сам просуо по трави. Нудим раме пријатељу Он касни. Сатови подригују. Нема репризе. Бол је неписмен. Не преговара. Без компромиса. Трње и прње Одбрана Амбиса. Клатно лута Одисејевом Обалом. Сумрак је Угао круга Нага Безизлазна Лепота. Добар дан и Довиђења Нигде људи Од севера, Слабо долазе Жене југа. Пустош Станује на Лицима Љуштура. Празник Папагаја Крцкање ораха. Вила снела Јаје, Шумско око Не трепће. Ни велико Ни мало Нестало. Туђе гнездо Не весели срце. Цвили куче На сред Тротоара. Улица без Утехе. Добар дан И Довиђења. Лука Заробила Бродове...... Црнац доктор Пали цигарету. Пућка. Револуција Се Дрогира. Тражи пензију. Поскупело воће. Речи се не продају. Само књиге.  Маја Недељковић УГАО ПОСМАТРАЊА угледах своје бивше лице, везено у светлости, своје бивше горске очи од језера и дрвећа, пуне дана и сунца и ноћи меких од сјаја као некада када су ме волеле све звезде твога неба, угледах своје бивше тело, толико љубљено, заљубљено и бело, свеже као зора онда, некада када су ме волеле све звезде твога мора ПЕПЕЉАСТА НОЋ Тмина и Месец густ од промуклог сребра над градом. Бди усамљеност над ватром расутом у горки пепео на постељи. ПОРУКА У БОЦИ За време буре Небо је најближе! То бресква из Шкољке каже што мудрост има Маслине и Вина. 
Милена Николић Превише недостаје ти моје ’лаку ноћ’ знам али нећеш га опет од мене чути покушај у сећањима све боли – и љубав, и мржња, реч свака знам недостајем ти ноћас и ти мени недостајеш, али се претварам да ништа не осећам тако је боље волесмо се, бејасмо луди – сад је крај мислим и мислим мислим, бесконачно сам љубоморна али шта ћу, таква сам.. ни дрво неће да гори ћушкам га, одбија како да спавам препуна стомака мислим о милим стварима да ли сам ти сваку наду убила вечерас ћутиш, јуче си био очајан мени је само бес радио отада обрисах те из именика тако ми је лакше много сам сурова боље то него лажно милосрдна причам ти како даље желим сама како ми је милија слобода и то је истина ал некако ми жао.. помало сам тужна пада полако све у заборав не желим да видим те, чујем – само порука пукла сам дешава се то људима кажеш да си сада другачији тражиш последњу шансу – ја ти је не дам ја сам се потрошила... не верујеш ми – ја те уверавам не верујем ти – ти ми обећаваш Пусти, пусти да се пут подели на два превише знамо једно о другом и то нам је одувек био камен спотицања пожурили смо као да нисмо волели никада ко да би нам љубав побегла грешили смо свака нас је грешка скупо коштала сутра ме на дисплеју неће чекати порука знам коначно си схватио сва моја одбијања био си ми драг, онда сам те заволела сада је све историја... Превише лажи, превише тајни препречило се међу нама превише мора, превише бола и љубомора... поразило нас не може човек побећи од себе ја сам покушала – лошу сам партију одиграла што ли се љутим кад сам триста пута од тебе гора јер не знам шта више ме боли – лаж, ил истина... шта да заборавим шта ли да упамтим одакле да почнем где ли да завршим... ........................................................... Као ниједнога.. кад сретох те тад погледи нам бејаху дуги а сваки следећи лепши, дубљи нико није имао снагу да ме протресе из корена само једним погледом, као ти запитах се – што ли је то са мном што ми се, бога му, догоди! а подсетио си ме на некога цела истина на некога, кога сам безумно волела прва љубав, прва ињекција лудила ипак, незаборавна.. подсетио си ме знала сам одмах, од првог часа да то је иста енергија нешто ме теби вукло слепа та сила.. нисам марила а ипак сте били посве различити и то сам наслутила.. први пут кад сам те видела зурила сам у тебе и нисам зачуђеност крила.. чак сте и личили један на другога: поза при седењу, грађа тела, став, стил одевања.. и поглед, очи нарочито очи.. могла сам остати за њих прикована могла сам се утопити у њих за веки векова... био си старији, довољно, доста.. твоја заинтересованост за мене још више ме узбудила нешто ме вукло теби нисам знала шта нешто изнутра ирационална сила она која сам највише Ја О како сам то волела тај осећај трептај духа чула свакако, хемија чудесна магија, игра готово тај осећај бејах изгубила као хипнотисана тобом и твојим генима могла сам да ти се дам а да оком не трепнем била би то права страст права погибија рациа МОЈА ПОБЕДА!!! да, плашим се плашим последица али те свеједно желим желим, као ниједнога другога.. Исписујем странице овим лудилом обузета непрестано мислим – шта ли се то дешава, шта и се то дешава...   Наташа
Димитријевић, Лесковац
ДА ЛИ
МЕ ПОЗНАЈЕШ?
Да је моја као онда прстима бих јој себе по телу цртао зграбио бих јој поглед и закључао у вечност не бих јој речи просипао да испуним тешку тишнину не бих се скривао иза лажи вечном стражару страха рекао бих јој оно што већ зна признао бих јој свој кукавичлук можда и своје пропадање показао бих јој своју преплашеност не бих ћутао своју несигурност скинуо бих маску бацио на под оклоп снаге оголио бих своју гордост показао јој ружно лице сујете омражена би слушала о мојој издаји али не бих скривао поглед нити бих оборио главу, рамена прсте бих стегнуо у шаку стајао бих тако јадан пред њом као пред собом и пружио јој руку да приђе једини пут тако сигурно схватила би одлучност моју разумела предају нежно ме погледавши као онда, као некад када ме није познавала.  Ненад Руменић О Р И О Н Син Посејдона-ловац дивовског раста, Орион научио је да хода кроз мора у највећој дубини прогањао је седам кћери Атласа ,онако осион, Зевс их претвори у голубице у својој љутини. По облацима плејаде Орион јури безуспешно ал' у њега тад заљуби се богиња лова Артемида за лепог ловца то је било више него утешно ал' брат Аполон лукавство смисли и брак закида. Артемида га погоди у мору одапетом стрелом и тако се бурна љубав несрећно заврши ; Орион се хвалио да побиће живуљке у свету целом у верзији другој што све земаљске законе крши тад богиња Геја посла шкорпију да му дође главе па на небу Велики и Мали пас му друштво праве.  Obitus jurum Kurtizana je jutros ustala na lijevu nogu. Plavičasto-zelenkaste crte otežavaju kretanje do kupaonice. Obitus jurum, draga! I Jessica, njen dragi pas, ima još samo snage da gleda kurtizanine nevoljne korake. A i onako će ga za nekoliko dana pregaziti tramvaj. Jadni pas! Kurtizanina usna šupljina ima ukus prazne boce ruma. Dekoriše ju karminom boje marelice. Jessica liže plavičasto–zelenkaste maratonske pruge… ''Obitus jurum'' - zalaja Jess Saga o izvjesnosti Izvjesnost je brutalni vojskovođa. Ima velike crne naočale i ne pije kafu. Ponekad, kad se odveć umori popije dupli viski. Izvjesnost je slična šizofreniji. Nađeš bunker, utihneš nagone… Ona te poželi poljubiti debelim usnama strahova. Najprije gleda kroz prozor, dok pratiš ''Mućke'' ili brišeš prašinu. Uđe u stan, hičkokovski… Dok iznosiš smeće dočeka te s lijepim smiješkom i pozlaćenim očnjakom. Pomiluje očinski po kosi, a zatim baci u loš scenarij niskobudžetnog filma. I od tada si na budžetu izvjesnosti!  U DVA SMJERA „Poštovanje“, veli drugar(ICA), „...ljubav“ ču drug(A). 1 Po(Š)to(VA)nje je d(OČEK)ati očekivano, (NE)jedna(KOST) put(OV)anja u dva smjera... P(R)ovjeriti prije (P)ovjeravanja ma ok(R)aj´(K)o(M) (PRED)osjet(A). 2 (ZN)a cje(LIVA)ni(M), ko (C)je(LIVA), (P)ovjeri(TI) prije p(R)ovjeravanja to što ima dojmom iz(VAN) svijeta. „Poštovanje“ , reče drug(A), „Ljubav“ ču druga(R). NIZ PUT U(VRI)je(DI)la se kad je nije po(D)sjetio na d(R)ug(ARSTV)o kao drug(E) jer kad može neusputno drugi(MA) dolaziti onda može i (PO)gotovo on(OJ) kojem usput(NA) je, a drug(I) joj (SK)reče (MA)da nije (NEUS)putna d(R)ugo(ME) dolazila sad ga eto po(D)sjetiti treba kao drug(AR)i(CA) nj(EM)u.
|
