ПОЕЗИЈА

трен


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 





po



Слободан Шкеровић

Слободан Шкеровић

Очовечење Брандоново - (Пројект МОРИТОМО)



Очовечење Брандоново


Киш се сажали на Брандона
Приђе му и загрли га
Узгред, посрче белу плазму
Што цураше из Брандонових
Очију
Попи све

Џо је, наравно, укопан од
Радозналости

Шта је сад? Врисне Брандон
Ко је то?

Ослобођене присуства плазме
Нанитоидне радилице зачас
Саткаше нове очи не-човеку

Поново видим!
Али, како ћу сада ићи путем
Божјим?
Мислио сам да сам коначно спасен
Макар и по високу цену...
Ко је овај? (обраћа се Џоу)

Контра-аватари се скупили у
Букет око Киша
Који се облизује

Твој спаситељ...

Сад си у много опасној ситуацији
Говори му Џо
Почео си да гомилаш неуспехе
И сабираш негативне бројеве
Од овог часа ти си нула која
Нараста, једна међу многима
Поетски гледано...

Кармички гледано...
Додаје Роџер

Слојеви главице лука око шупљине...

Пази се...

Чувај се...

Постао си један од ништавила...

Гоњен представом недовршености...

Отуђености...

Лишености...

Исцрпљености...

Логиком дужности...

Везан за репове четири коња...

Пропао си...

Без дома...

Без игде икога...

Сирома љути...

Најебо си...

Усамљен...

Прогоњен...

Испразан...

Безуман...

Неурачунљив...

Непоуздан...

Непожељан...

Брандон гледа час у једног
Час у другог
Тако ли је то дакле...

Мораш стално да се бориш...

За туђу љубав...

Пажњу...

Подршку...

Да чуваш то мало што имаш...

Да те не покраду...

Да не останеш без порода...

Без наследника...

Да не пропадне дугогодишњи труд...

Да заслужиш то што си жив...

И да будеш захвалан...

Заувек дужан...

Пре сваког обеда...

Да радиш...

И зарадиш...

За себе...

И за друге...

Да се све праведно раздели...

Цару царево...

Богу божје...

Сваку корицу хлеба...

Сваки гутљај воде...

Брандон се одмиче, трчи према
Доњим пролазима

Џо се снебива:
Побеже...

Роџер нуди Киша цигаретом и
Припаљује...

Контра-аватари цензуришу, цензуришу...


Саша Б. Пешић


Интерпункција

Као да се у тачкама додира
супродстављених крајева
померају сенке подсвесног света

Чујеш ли како се детињство
отискује низ реку
како нестају шапати пријатеља
а град кришом насељавају сумње

И нико се више не препознаје
у одразима

Уз молитве оџачара
кроз димњаке породилишта
нестајају бебе
на које су пољубац спустили
анђели граничари

Скоковима
са највиших осматрачница
анонимци присвајају идентитет
микеланђелових скулптура

Свештеник је певао птици у лету
када су га нањушиле варнице лудила

У десном џепу скривао је ноте
из бахових брандербушких концерата
и неколико неискориштених мајских дана

Умало се није насмејао од страха

И свитање драматично касни
као да чека да се изплаче мрак

Пази ограничени су бројеви 
које срећа носи на реверу

И молим те отвори очи
између два причешћа

Да се не укине вечност за све


Бодирогијанац
Микаилу Бодироги
                         

Пукотина у гласу
зеленог лимуна

пробудила је машту
незнаног лудака

напуштен у сећању
панове фруле

плакао сам с хором
београдских дечака

Огледала се туга
у хоризонту што се дели

славуј изгорео до пола
у оку ми се скрио

смејао се портрет
заробљен у раму

о не верује мај
да сам се заљубио

У што ми је нешто
а изгледа ми и теби је

Дендијева  кадионица

Дејану Дионисију Николићу                                     
                                     

Ти луђи
од псовке кочијаша
што ти шешир у шаци дахће
небески плав

Ти штимер
доминантних нонакорда
змај у мигу муње
изгорео сав

Гле како
прскају звездице
у чаробној фрули
окупљају спавачи
око мамца

и слатке вишње распарене
са фењера капљу
а гондоле клизе
у пени шампањца

О за име Бога
секунде су невине
мозаик се склапа
из очног вира

Месец је гроб
за месечаре
гавран се смеје
с раштиманог клавира


Механизам
Велиборки Пешић
                        

Лепота је и смрт
пустињског ветра

пред  цветом
пешчане тишине

У молитви ратника
кад духови

ко једра
извиру из месечине

И кад туга дише
о камена тајно

ко сенка
заскривљеног краја

На перјане
јастуке кад непрестано

капљу облачци
изгубљеног раја

Ево склапам очи
изговори моје име

о нико не разуме
пољуби ме


Април у фраку
Предрагу Тодоровићу
                            

Лутку
уснули у меду
смешак ти
лептираст пада

у одјек самоће  
и гле таласи тишине 
деле се у
мирису пелуда

Ако те и
окамене сени
опрости оку
топот развејани

што ври
у шарму априла
ветрењачи 
запевај о лудости

Гле мошти  месеца
ил страшила
у пољу                                                              
вране несанице

лепет
крила шаптача
и траг у јутро
отиснут





Прекасно глупи !!


Коњокрадице немају лице
Немају образ
Немају коње.
Бубашвабе имају вечност
Имају мрак
Имају зоне.

Имати немати
Корист
Једне трубе.

Превртљиви проливи
Траже шансу
сликања гузице.

Трегер змију
Увредио
Није.
Памучна шупљина
Неми резервоар
Нових облика.
Амбис повраћа
Празно.
Свест је слика.
Заједљиви пламен
Крастава опомена

Времена нема.

Недодирљиви онанишу.

Идеологија смога
Мокра кривица.

Бело слово.

Незапослен Чаробњак
Прави CV
Баца га у WC.

Шалтер,малтер
Трње у
Окову.

Осветли небо
Упаљачем
Замрзнутог Сунца.

Рингишпил детињства
Сладолед на кугле
Узми корнет
Гурни клупе.

Дај динар.
Дај два

Силована Невеста.



mn

 
           Маја Недељковић

ВРТЛОЖЕЊЕ

на белом, на зеленом,
на каменом, на плавом,
на пешчаном, на воденом,
на дрвеном, на пурпурном
на цветном, мило, глатко,
свиловито, виловито,
скоковито, врело, мокро,
грозничаво, грчевито,
савршено, звездано,
бесконачно, истинито,
на цветном, на пурпурном,
на дрвеном, на воденом, 
на пешчаном, на плавом,
на каменом, на зеленом,
на белом, на једином,
нежном, драгоценом,
сломљеном, изгубљеном,
горко, тужно, сузно,
на белом, на зеленом, на.. 

ПУТЕВИ ЋИЛИМА

Мекане горскозелене,
пенушаве сланоплаве
нити преплетене,
пуне птица и сунца,
од ружа ужарене и
свежеснежне што
живо куцају и
плешу на разбоју и

у срцу

Уз песму

maja

ЗА ДЕВОЈЧИЦЕ
 
одувек, Заувек, тамо кристални
расте Мед од пепела и леда и трну
прсти од срећног снега и расипа се
смех од јагода до звезда, док Жуте
капље дивље
                       шљиве плаве зубе!


ЕМФОРМЕЛ

Сиво небо и равница.

Усамљеној
воћки на грани налик је
мало село израсло уз пут.
                                
Оно спава
зачарано, мирно,
у гнезду облака над њим,
док га грли само кафтан Кише
и
Шаш,

а магла крза обрисе.

 (Са пута по Војводини,
фебруар, 2009. год.)
                                                

            
h

    Ненад Руменић


 
                    ЉУБАВ  ИЗ  ТРОЈЕ

                           ( Посвећено песнику и прозном писцу  Р. Б. Ц. )


Света Јелена и писац из сенке
стигоше пред капију Троје
босоноги савладаше све препреке
да нежност у тврђави освоје.

Тад од страшних Грка поче опсада
док њих двоје волеше се страсно
разнежи се и сам еп Илијада
али тада већ је било касно.

Борише се свим силама против Ахила
ранише га у болно место – пету
ал´ дрвени коњ уђе као страшна сила
да уништи љубав највећу на свету.

И вратише лепу Јелену у Спарту
а писац из сенке остаде да труне
из очаја игра на сумњиву карту
док Касандра одозго све не прокуне.


Андромеда


Ни највећи од свих крвника није могао да гледа
кад привезана за стену чека смрт Андромеда
јер њена мајка Касиопеја се преценила
хвалећ' се да је Нереиде све лепотом засенила.

Тада на сцену ступа јунак Персеј млади
удара на ужасну неман и очи јој вади
са крилатог Пегаза судбини се већма плази
а свак' се у камен претвара кад горгону спази.

Тек Финеј се појави ком девојка је обећана
са пријатељима нападе одважног Персеја
он извади Медузину главу усред лаких рана

и противнике своје претвори у стену
Богиња Атена стави Андромеду да ко' камеја
блиста на небу, јер љубав не пита за цену.


                           ПРАПОТОМЦИ  СЛОВЕНА



              Ако се неко још увек пита
ко су прапотомци Словена
бележе да је племе близу Скита
имало понешто од њиховог гена

А то племе звано Неури
живело западно од реке Дњепар
били су Балти кажу извори штури
тамо где је вршљао дивљи вепар

Побегли су пред најездом змија
нешто мало пре напада Дарија
ту где пшеница опасно клија
а вучица је богиња најстарија

Годишње претварали се у вукове
у складу са шаманским ритуалом
испуштали језиве,ратничке звукове
да уплаше ђаволе у теснацу старом

Да' л легенду Херодот у народ баци
ил' је нешто сасвим друго по среди
тек Неури су први вукодлаци
од којих се крв у жилама леди

               Ако се неко још увек пита
ко су прапотомци Словена
бележе да је племе близу Скита
имало понешто од њиховог гена



лађа

 

  | Д А Р О В И | П Р И Ч Е | И З Б О Р | П Р Е В О Д И | Л И Н К О В И |

 

помоћ

Copyright © 1996-2005 Посада Веб

<====>