|
ДАРОВИ
ПОЕЗИЈА
ИЗБОР
ЛИНКОВИ
ПОСАДА ДЕЦА
ПОСАДА SF
ПРЕУЗМИ ИЛИ
ЧИТАЈ
ЕСЕЈИ
НЕОРА
|
Гордан Маричић (превод, предговор и објашњења)
Катилинина завера
(фрагменти)
Гај Салустије Крисп
1. Сва снага људи је у духу и телу, дух је
господар а тело је слуга, дух је оно
што човек има заједничко са
боговима а тело са животињама. Зато треба
славу тражити у духовној снази, и
пошто је живот кратак треба о себи
оставити што трајнији спомен.
2. Прва влада на земљи била је краљевска, неки
од њих су вежбали тело, неки
дух. Тада су људи живели без
похлепе и свако је својим био задовољан. Али
када су Кир, па Атињани и
Лакедемоњани, почели да подјармљују друге
градове и народе, почело се
сматрати да је највећа слава у највећој
владавини. Салустије жели да
покаже кроз ове примере како су се људи
мењали и како су када би нешто
постигли занемаривали рад и одавали се
лењости и раскоши, уз то наравно
мењајући обичаје. Салустије сматра да
живот живи и ужива онај, ко
предан неком послу, тражи славу светлим
чином или племенитом вештином.
3. Може се постати славним и у миру и у рату,
лепо је служити држави и
делом али и речју... Салустије
сматра да не следује иста слава творцу и
писцу историје, и да је историју
тешко писати. У наставку каже да се у
младости бавио политиком и да му
је то донело много непријатности (нпр.
оне вртове ) јер су владали
дрскост и подмитљивост...
4. Након тога, одлучио је да се одаљи од
политичке сцене, али није желео да се
бави обрадом земље јер је то
ропски посао; није желео ни да траћи време и
ленствује, па је решио да напише
историју римског народа:»С тога ћу што
истинитије будем могао, описати
Катилинину заверу, јер ја наиме тај догађај
сматрам нарочито значајним због
нечувеног злочинства и опасности по
државу. Пре него почнем са
причом, морам укратко приказати карактер тог
човека».
5. Катилина је био племенитог рода, али зле и
опаке ћуди. Од младости су му
били драги грађански ратови,
убиства... добро је подносио физичке напоре.
Био је подмукао, лицемеран,
речитости много-мудрости мало. После Сулине
владавине желео је да загосподари
државом. Катилина је сам по себи био
лош, али га је подстрекавала и
исквареност грађана који су били грамзиви и
навикнути на раскош (а то су за
Салустија два највећа зла).
саградили су и настанили Тројанци
- Енеја. Они су се измешали са
абориџинима и брзо се створила
слога и јединство. Та држава се увећала
бројем становника, донети су
закони и постала је моћна. Због тога долази у
сукобе са суседним краљевима.
Салустије истиче како су тадашњи римљани
били храбри, сложни, снажни, и
све је било добро док се краљевска власт није
извргла у деспотију.
7. Када су се ослободили, сви су желели да
буду што бољи, да се истакну,
желели су оружје а не
курве. Храброст је била изнад свега.
8. Срећа је стварни господар свега. Подвизи
Атињана су били значајни и
славни, али ипак нешто мањи
него што се прича. Али обзиром да су из
Атине потекли славни писци,
дела Атињана се по свету славе као
најзначајнија. с тога се
вредност дела великих људи мери речима оних
славних умова који су их
умели уздићи.
9. Хвали римљане из периода ране републике,
како су били храбри, поштовали
богове, били штедљиви,
поштени, одважни у рату, праведни у миру...
10.Када се Рим уздигао, победио суседе и
Картагину - тада је срећа почела да
бесни и све мути. Прво се
јавила похлепа за влашћу, а затим за новцем.
Грамзивост је уништила веру
и поштење, људи почињу да лажу, занемарују
богове, отимају. То се
постепено ширило, држава се кварила, зло се
као куга
ширило и на крају од
најправичније и најбоље државе, постаде
окрутна и
несносна.
11.Пише о грамзивости и славољубљу; грамзивост
је склоност ка новцу,
славољубље је мање штетно,
некада чак и пожељно. Власт коју је Сула
освојио имала је штетне
последице; он је војницима све давао само да
му
буду верни, грађане је
сурово кажњавао.
12.Пошто се почело ценити богатство, а пратили
су га слава, политичка моћ,
врлина је почела да слаби.
Отимај, троши, жели туђе, ни на шта се не
обазири - то су биле пароле
младих.
13.Када су потрошили оно што су имали, људи су
се, навикнути на уживање,
морали одати распусности.
14.У тако исквареној држави, Катилина се
истакао својим злочинима. дружио
се са развратницима,
прељубницима, блудницама, убицама...
15. Од ране младости он је блудничио са неком
девојком, па са весталком..
16.Младићи са којима се дружио били су лажни
сведоци, бавили се свакаквим
лошим стварима. Рачунајући
на њихову помоћ, а будући да су Сулини
војници били у дуговима, он
се одлучио да удари на државу. Јер у Италији
тада нема војске, Помпеј је
у Азији где ратује са Митридатом 66-63, а
Катилина жели да стекне
конзулат.
17.Зато јуна 64. г. када су
конзули били ... организује заверу, зове своје
помоћнике-пријатеље,
указује им на добит ако се његов план оствари.
у
његовој кући се састају и
неки сенатори (Салустије наводи њихова имена)
многи угледни људи из
колонија. И неки племићи су се придружили, јер
су
били сувише докони. тада се
причало да је за заверу знао и Марко Крас,
тада
један од најбогатијих људи
у Риму
18.И пре те је постојала завера пртоив државе,
у којој је такође учествовао
Катилина. О тој завери «ћу
говорити што истинитије будем могао». Године
66. за време конзула...
Сула је кажњен због подмићивања, после чега је
и
Катилина оптужен за
подмићивање и спречен је да се кандидује за
конзулат. Катилина се тада
удружио са племићем Гнејем Пизоном и договорио
се
да побију конзуле и
приграбе власт. Пошто се за ово сазнало они
план одложе.
(испланирано је било и да
се побију многи сенатори).
19.Пизон је послат у Шпанију као квестор али
је на том путу убијен.Толико о
првој завери.
20.Катилина се појединачно састајао са својим
присталицама, али је сматрао да
треба свима заједно једном
да се обрати. У том говору који Салустије
наводи, Катилина храбри
своје присталице, говори им да има поверење у
њих, убеђује их да имају
велике шансе за успех, «Циљ је да се држава
ослободи власти малобројних
моћника, који нису способни ни за шта». То је
један демагошки говор, где
он ласка, претерано хвали своје саборце.
21.Реакције слушалаца. Траже да им објасни
какав би то рат био. Катилина им
обећава ревизију дужничких
спискова, проскрипције богаташа, државне
службе. Обећао је помоћ
Пизона из Шпаније, плаћенике из Мауританије
(Пизон још није био
убијен).
22.Потом су се заклели на сарадњу и заклетву
су остварили тако што су сви
пили крв помешану са вином.
23.Међу завереницима био је и Квинт Курије,
славног порекла, али познат по
злочинима, истеран из
Сената. Блудничио је са извесном Фулвијом,
међутим, она више није
желела да буде са њим јер је осиромашио и није
јој
куповао поклоне. Али он је
још увек желео да буде са њом, обећавао јој
поклоне и богатство, па је
тако Фулвија сазнала од њега за заверу и
многима
је о томе испричала. Те
приче о завери су нагнале многе људе да
конзулат
повере Цицерону.
24.Изабрани су конзули Цицерон и Гај Антоније.
Ипак Катилина није одустао,
већ постаје све активнији и
позива људе из читаве Италије.
25.Међу његовим присталицама била је и извесна
Семпронија, која је била
образована али је починила
многа недела.
26.Пошто је Катилина извршио припреме (О
којима Салустије не пише много),
затражио је по трећи пут
конзулат, 63. године. Цицерон је за то време,
лукавством успео да открије
Катилинине намере и то од његових блиских
сарадника. Тако је
Катилинин и трећи покушај пропао. Тада је
одлучио да
употреби крајња средства.
27.Послао је једног од блиских сарадника, Гаја
Манлија у Етрурију, друге у
Пиценум, Апулију, свугде
одакле се надао помоћи. За то време у Риму
прави
план о подметању пожара,
заузима згодна места, поставља оружје.
Завереницима пребацује то
што се не залажу довољно, и предлаже им да
уклоне Цицерона.
28.Договоре се да исте ноћи упадну код
Цицерона у кућу и убију га. Међутим,
један од завереника каже
Фулвији те она обавести Цицерона. Тако је овај
план пропао, али долази до
побуне у Етрурији (народ се побунио јер је
због
Суле осиромашио, био
опљачкан...)
29.Када је Цицерон то сазнао, одржао је говор
у Сенату, где је изложио све о
чему је обавештен (о
завери). Тада Сенат одлучује да конзулима да
права да
сакупе војску и воде рат,
да имају неограничена судска овлашћења, како
не
би дозволили да какво зло
снађе државу (senatus konsultum ultimum).
30.После неколико дана један од сенатора
добије писмо, наводно из Фезула, у
ком стоји да је Манлије са
великим бројем људи кренуо према Риму. Стиже
вест о побунама у Апулији и
Капуи. Одлуком Сената, и у Апулију и у
Етрурију, у Капуу, послати
су заповедници да прикупе војску. Обећане су
награде свима који јаве
нешто о завери.
31.Све то узнемири грађане и у граду се јавља
утученост и подозривост. А
Катилина је терао по своме.
Био је оптужен и појавио се у Сенату. Тада је
Цицерон одржао једну
беседу, «драгоцену за државу коју је касније
издао и
у писаном облику. Након
тога, Катилина се покуњио, вешто се претварао
да
је невин, молећивим гласом
тражио од сената да не буде не промишљен».
Затим је почео да велича
себе, а да ружи и да се руга Цицерону због
његовог
порекла.
32.Одјурио је затим кући. Наставио је са
својим планом, али је сматрао да треба
да буде обазрив и брз,
пошто су страже у граду појачане, а наређено
је и
регрутовање војника.
Заповедио је да се уклоне конзули и све
припреми за
пожаре, а он иде по војску
коју су његови савезници прикупили, па ће са
њима да се врати у Рим.
Тада Манлије шаље писмо Марцији Рексу:»Ми се
нисмо наоружали да делујемо
против отаџбине, ни другим људима да
нашкодимо, већ себе да
заштитимо». Јада се како их закон није
заштитио од
зеленаша, да су осиромашили
и пропали. Подсећа на борбу патриција и
плебејаца, говори да они
само желе слободу и моли Рекса и Сенат да се
заузму за њих сироте и
јадне суграђане.
33.Марције трежи да прво одложе оружје а затим
да преговарају. Салустије
наводи да је Катилина слао
писма сенаторима у којима каже да иде у
прогонство у Масилију, не
зато што се осећа кривим, већ зато што не жели
да доведе државу у
опасност. Међутим, један угледан човек, Квинт
Катул, у
Сенату је прочитао писмо
друге садржине:
34.То писмо је он добио од Катилине и у њему
се Катилина жали да није
награђен за свој труд (тиме
што му је пропао конзулат), Незадовољан је што
тамо неке недостојне људе
обасипају почастима, а њега терете на основу
неоснованих сумњи. Тражи од
Катула да му чува Орестилу и брани је од
увреда (то му је девојка),
јер он мора да бежи пошто се против њега дигла
сила.
35.Одлази код Манлија. Када се за то сазнало,
у Риму су њега и Манлија
прогласили за државне
непријатеље. Народу је дат рок да преда
оружје, да
Цицерон брани град, а
Антоније да гони побуњенике. Салустије сматра
да је
Италија тада била јаднија
него икада, толике државе је покорила, а код
куће
такве неприлике. Пише да
нико од грађана није хтео, чак ни за награду ,
да
открије заверу.
36. Народ није имао шта да изгуби, неки су се
надали освети неки добитку.
37. Како је народ био искварен, како се њиме
манипулисало...
38.Катилина и његове присталице траже
савезнике и гледају да искористе све
које могу да нагнају на
побуну. С тога и Алоброжане, јер су мислили да
су
ови притиснути државним и
приватним дуговима, а галски народ је иначе
био ратоборан. Неки
посланици Алоброжана су позвани и предочена им
је читава
ствар, али они не могу да
се одлуче. На крају одлуче да остану верни
држави и све испричају
неком човеку, а овај Цицерону.
39.Немири у Галији, Апулији, Брутији.
40.У Риму су завереници све припремили, чекало
се да Катилина дође са
војском и да свако изврши
свој део плана, једни да подметну пожаре,
други
да опколе Цицерона.Међутим,
захваљујући Алоброжанима завера је
откривена и држава је
спашена Завереници су похватани и све су
признали.
41.Народ проклиње Катилину и слави Цицерона.
Цицерон
Цезара за саучесништво,
иако му је био непријатељ, иако се чинило да
је
згодна прилика. Цицеронови
пријатељи, Катул и Пизон, били су противници
Цезарови, и они су пуштали
лажне оптужбе.
43.Донета је одлука у Сенату да се завереници
казне смрћу. А када је Цезар
упитан за мишљење, он је
позвао на оштроумност, разбориту одлуку,
подсећа како су Римљани
поступали са Родосом после Трећег македонског
рата 171-168. У суштини,
Цезар није за то да се сурово казне.
44.После Цезара своје мишљење даје Порције
Катон, који није за благост и
сажаљење, већ сматра да
свака неправда и злочин, нарочито онај на
штету
државе, морају бити сурово
кажњени. Мало исмева Цезаров говор, и тражи
да се сви казне смрћу.
45.Салустије даје кратак приказ како су
римљани савладали у својој историји,
многе непријатеље и тако
напредовали, сматрајући да је то била заслуга
неких веома обдарених и
храбрих људи. Констатује да у Риму у последње
време дуго није било тако
знаменитих људи али да « у моје време су била
два човека изузетних
заслуга, а различитих ћуди, Марко Катон и Гај
Цезар».
И зато, пошто их је већ
поменуо, приказаће природу и владање обојице.
46.Били су једнаки по годинама, честитости и
пореклу. Цезар је величан због
своје дарежљивости и
доброчинстава, Катон због непорочног живота.
Цезар
је стекао славу помажући, а
Катон никада није праштао. Цезар је желео
славу, војску и рат у којем
ће се одликовати храброшћу, Катон је тежио
умерености и строгости.
Више је волео да буде честити човек, него да
само
тако изгледа. И што је
славу мање тражио то га је она више пратила.
47.Сенат је прихватио Катонов предлог и
завереници су погубљени исте
вечери.
48.Катилина је сакупио шаролику војску. Али
према њему је ишао конзул
Антоније. Избегавао је
сукоб јер се надао да ће завереници у Риму
одрадити
посао. Међутим, стиже вест
да је завера пропала и Катилина иде кроз
Етрурију са намером да
пређе у Галију. Ипак, био је опкољен и одлучио
је
да се обрати својим
војницима. Окривио је Лентула да је због
скромности и
плашљивости срушио њихове
планове. Пошто није имао довољно хране,
позвао их је у битку, да
буду храбри и одлучни. Он је био у првом реду
и
први је јурнуо на
непријатеља. Храбро се борио, а када је видео
да му је
војска разбијена јурне тамо
где је било најгушће и тако погине.
49.Сви Катилинини војници су се храбро борили
и сви су погинули са раном
на
прсима. Римска војска је
однела победу али са великим жртвама.
Римски војник
Сула (новац)
Леонид Аронзон
ПУСТОЙ СОНЕТ
Кто
Вас любил восторженней, чем я?
Храни Вас Бог, храни Вас Бог, храни Вас
Боже.
Стоят сады, стоят сады, стоят в ночах.
И Вы в садах, и Вы в садах стоите тоже.
Хотел бы я, хотел бы я свою печаль
Вам так внушить, Вам так внушить, не
потревожив
Ваш вид травы ночной, Ваш вид ее ручья,
чтоб та печаль, чтоб та трава нам стала
ложем.
Проникнуть в ночь, проникнуть в сад,
проникнуть в Вас,
поднять глаза, поднять глаза, чтоб с
небесами
сравнить и ночь в саду, и сад в ночи, и сад,
что полон Вашими ночными голосами.
Иду на них. Лицо полно глазами...
Чтоб вы стояли в них, сады стоят.
(1969)
-
Empty Sonnet.
Who loved you more rapturously than I?
May God protect you, God protect you, O God
protect you.
The gardens wait, the gardens wait, wait in
the nights
and you in the gardens, you in the gardens
are waiting too.
I would like to, I would like to instil my
sadness
into you, instil it so as not to alarm
your sight of the night grass, your sight of
its stream,
so that sadness, so that grass would become
our bed.
To pierce into the night, to pierce into the
garden, to pierce into you
to lift eyes, to lift eyes to compare the
night in the garden
with the heavens, and the garden in the
night, and the garden
which is full of your night voices.
I go towards them. Face full of eyes,
The gardens are waiting for you to wait in
them.
(1969)
( Превод: Richard McKane )
|
|