Vankuver za pocetnike
                                                        Vrachar       

Jedna od najvaznijih dilema novih imigranata svakako jeste gde zapoceti svoj novi zivot u Kanadi. U istoj dilemi smo bili i mi pre svog polaska u Kanadu. Kako smo se odlucili za Vankuver? Glavni razlog je bio taj sto je proces licenciranja u nasem zanimanju najjednostavniji i najkraci u Britanskoj Kolumbiji. Sto se krene istocnije to je komplikovanije, a najkomplikovanije je u Ontariju pa je Toronto otpao u startu. U Kanadi inace nismo imali nikog od rodjaka ili bliskih prijatelja, tako da nam je polazna osnova bila ista gde god da smo krenuli.

Kao sto sam ranije obecao, evo i clanka o gradu u kom trenutno zivim. I opet da naglasim – sve sto budete ovde procitali odnosi se na nase iskustvo, nakon godinu i kusur dana boravka u Vankuveru. Mozda cete vi cuti drugacije stvari ili imati sasvim suprotna iskustva, stoga sve prihvatite sa rezervom!

***
Vankuver je grad na krajnjem zapadu Kanade, treci po velicini u Kanadi (posle Toronta i Montreala) i najveci grad u Britanskoj Kolumbiji (nije glavni – to je obliznja Viktorija). Na pocetku treba objasniti jednu zackoljicu kanadske administrativne podele. Naime, Vankuverom se smatra samo njegov uzi centar, a svi ostali delovi grada se administrativno vode kao zasebni gradovi. Ovo se najbolje vidi na sledecoj mapi:

                    
 
Sve ovo sto vidite na mapi je gradsko podrucje Vankuvera i sve je povezano u jednu fizicku celinu. Ipak, administrativno, Vankuver je samo njegov centar (crveno obojen deo na mapi). To je kao kada bi se u Beogradu samo Stari grad zvao i racunao kao „Beograd“, a svi ostali delovi grada (Vracar, Savski Venac, Palilula, Vozdovac, Novi Beograd, …) kao zasebni gradovi, sa svojim gradonacelnicima, skupstinama i organima upravljanja. Zato, kada budem ubuduce pisao o Vankuveru podrazumevacu ceo grad, a ne samo ono sto se administrativno vodi kao Vankuver.

A da biste sa jednog kraja grada na drugi dosli bilo gradskim bilo sopstvenim prevozom ponekad je potrebno i vise od 2 sata. To su jednostavno udaljenosti koje su u Evropi tesko pojmljive. Stoga je izbor dela grada gde cete ziveti veoma vazan jer vam od toga zavisi ceo zivot ovde. Iz tog razloga se ljudi cesto sele, tj. idu tamo gde im je posao. A gde cete se preseliti nije bas svejedno, stoga se o buducem kraju treba dobro informisati. Prema nasem iskustvu, bolja mesta za zivot su zapadni deo administrativnog Vankuvera (pogotovo UBC), Burnaby, Coquitlam, North Vancouver, West Vancouver, Delta, White Rock, Port Coquitlam, Port Moody, Langley. U centru grada jedino Yaletown i West End. Losija mesta su istocni deo administrativnog Vankuvera, Richmond, Surrey, New Westminster, Maple Ridge i severoistocni deo centra grada.

Pogotovo treba izbegavati severoistocni deo centra (Gastown, Hastings, Chinatown) jer je to geto beskucnika i narkomana. Radi se o delu dugacke ulice E Hastings i nekoliko sporednih ulicica i utisci odatle nisu nimalo prijatni. Zgrade su u prilicno losem stanju (uglavnom samacki hoteli), a na ulici se seta gomila beskucnika od kojih su svi redom narkomani. Moj utisak je da nisu nasilni i da ne ugrozavaju prolaznike, tj. vrhunac kontakta moze biti ako te pitaju da im ostavis kusur. Los osecaj vise ostavlja njihova pojava nego sama pretnja po zivot ili zdravlje prolaznika. Na sledecoj slici je oznacen taj deo grada:

Jako mi je zao tih ljudi, pogotovo sto je vecina njih domorodackog porekla jer sam prema Indijancima jos od malena imao simpatije. Veoma su naivni kao narod i verujem da ih nije bilo tesko navuci na drogu. Inace, po broju beskucnika Vankuver je na prvom mestu u Kanadi jer su se zbog blage klime i darezljivosti zdravstvenog sistema BC-a ovde sjatili svi iz citave Kanade. Sreca je da su oni skoncentrisani u malom delu grada (pomenuti severoistocni deo centra), koji nije usput i kroz koji covek nece biti u prilici cesto da prolazi, ali ipak treba biti svestan njegovog postojanja.

Sto se tice ponude poslova, Vankuver ne stoji sjajno. Nezaposlenost je zvanicno oko 9%, neke bitnije industrije ovde nema (sta god u prodavnici sa oznakom „Made in Canada“ uzmete u ruku videcete da se proizvodi na istoku Kanade), a glavni motor privrede je sektor usluga (turisticki grad) kao i strana ulaganja. Ovo poslednje se odnosi vecinom na novac koji bogati Kinezi donose sa sobom i kupuju u Vankuveru stanove i automobile. Naime, nakon povratka Hong Konga pod kinesku vlast 1997. godine, veliki broj tamosnjih Kineza se doselio u Vankuver kao u svoju novu bazu jer nisu zeleli da prihvate novu vlast. U poslednjih nekoliko godina sve je vise bogatih Kineza iz same Kine koji se doseljavaju ovde.

Posledica toga je da su cene nekretnina otisle nebu pod oblake i da prakticno ne mozete kupiti stan u centru grada ispod $500,000 dok su kuce i preko $1 milion.  Jeftiniji stambeni prostor mozete naci jedino u udaljenim naseljima (Surrey, Langley) koja tek sada dozivljavaju ekspanziju i intenzivno se grade. Porast cena nekretnina uslovila je i porast cena iznajmljivanja stanova, pa tako u centru grada tesko mozete naci dobar stan ispod $1,500-2,000 mesecno, dok je u daljim krajevima ta cena $1,000-1,500. Cene stanova su najvise u blizni stanica Skytrain-a, kao i velikih trznih centara. Cim odete malo dalje cene padaju.

Mi smo se po dolasku u Kanadu smestili u Port Moody jer se tamo nalazio stan koji su nam prijatelji unapred rezervisali. Kraj nije los – miran, cist i uredan, porodicno orijentisan. Nalazi se na kraju fjorda gde je priroda prelepa. Medjutim, nalazi se daleko od svega, pa smo se nakon 10 meseci preselili u Burnaby i to sticajem okolnosti u deo u kome zivi veliki broj ljudi iz exYU i koji se zbog toga naziva „Malim Beogradom“. I zaista ovde cete „naski“ cuti na ulici cesce nego igde drugde u Vankuveru. Tu su i nase prodavnice, pekare, restorani. Burnaby je po nama najbolje mesto za zivot u Vankuveru jer je centralno lociran pa u kom god pravcu da krenete nece vam trebati puno vremena.

Klima u Vankuveru je blaga a temperatura vazduha se krece od 0-5 C zimi do 20-25 C leti. Sneg pada jedino u januaru i zadrzava se svega par dana. Veci deo proleca i jeseni pada kisa, nekada i po dve nedelje neprekidno sto moze nekome predstavljati problem. Medjutim, ljudi ovde su uglavnom navikli na kisu i ne primecuju je. Kisobran nije cest rekvizit koji cete videti u rukama stanovnika Vankuvera.

Vankuver vazi i za grad gde se dobro jede. I zaista, ovde ima toliko razlicitih restorana sa svim mogucim nacionalnim kuhinjama. Putovao sam dosta po svetu, ali nigde drugde nisam video etiopski, avganistanski ili himalajanski restoran. Samo u centru grada Vankuvera postoji preko 30 japanskih restorana. Cene po restoranima su svuda pristupacne, naravno za kanadski standard.

Blizina americke granice (prakticno na juznim obodima grada) omogucava Vankuvercima da cesto putuju u SAD radi shoppinga jer su tamo manji porezi i cene su nize. Kanadska carina dozvoljava da se bez placanja carine unese roba u vrednosti do $50, medjutim ljudi odu, tamo se obuku, napune rezervoar, promene gume i jos sto sta, sve bez placanja carine. Sa druge strane granice nalazi se americka savezna drzava Washington a najblizi veci grad je Seattle, udaljen autoputem nekih 220 km.

Aerodrom u Vankuveru je drugi po broju putnika u Kanadi (prvi je Toronto-Pearson) i u prosloj godini je preko njega prevezeno 17 miliona putnika (poredjenja radi: Beograd 3 miliona, Zagreb 2.5 miliona putnika u 2011.). Iz Vankuvera mozete leteti direktno do destinacija na svih 5 kontinenata.

Iako lep grad na gotovo idealnom mestu, Vankuver nije grad za pocetnike. Ovde uglavnom dolaze ljudi koji su se vec afirmisali u svojim strukama u drugim delovima Kanade ili ljudi sa velikim novcem. Sve to cini ovaj grad skupim snobovskim mestom gde su krugovi ljudi obicno zatvoreni. To nikako ne znaci da ovde ne trebate doci, ali morate biti svesni cinjenice da je ovde najteze i najmukotrpnije zapoceti svoj novi zivot u Kanadi.