ПОЕЗИЈА

трен


ПРИЧЕ

ДАРОВИ

ИЗБОР

ПРЕВОДИ

ЛИНКОВИ

ПОСАДА ДЕЦА

ПОСАДА SF

ПРЕУЗМИ ИЛИ ЧИТАЈ

ЕСЕЈИ

НЕОРА

ПОСАДА
АРХИВА

ПУТОПИСИ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 




po



manastir                    

                                       
Ненад Руменић


РАЗАПЕТ ИЗМЕЂУ МОРА И КОПНА (ВЕРЗИЈА 2)
Кренуо сам  у двобој са собом
бродићем из луке сланог обрачуна
у пропланке раних јеванђеља.
Бродска сирена је одјекнула
поморац је бацио дебело уже
а галеб повратио покварену рибу.

Све је указивало на велику
авантуру ил’ голготу
зависно са које стране
сунце мрачи шупљу стену.
Били смо на модрој пучини
а граја поцрнелих туриста
и шкљоцање фотоапарата
реметило је духовни мир
једног потенцијалног испосника.
На триста метара од обале
појавио се звоник манастира
Дохијара
тако нестварно,тако величанствено
да је свака реч била сувишна.

У себи сам свлачио живот
пун напетих надметања
док гледао сам у зелене куполе
манастира Пантелејмона.
Тамо је све одисало на посвећеност
од које застаје дах,
дошло ми је да скочим у
богоугодно море
и запливам ка древним зидинама
могућег спасења.

Само триста метара је била граница
између буке и тишине
између дивљег мотора и благе шуме
између штурог мириса бензина
и опојног еукалиптуса.
Треба само допливати до
зидина Светог Павла
и скинути одело среброљубља.
Од жагора дечице с’ двогледима
мисли се на трен збркаше
а мој Атос стоји ту
чист, уздигнут, извајан
пун макадамских друмова и
земљаних стазица
које воде до суштине постојања
и прозрачне келије.

Замишљао сам да јашем
покорну мазгу која води до
уснулог Хиландара
сопствених преображаја.
Шта је то што колеба
да испливам триста метара
и попнем се уз литице
до Дионисијата
у ризницу својих праисконских
тежњи?

Јато делфина пратило је наш пут
а моја унутрашња борба
претила је да заљуља бродић.
Имао сам стеге на бедрима
и окове на послушним ногама,
мошти светаца су ме дозивале
а чудотворне иконе мамиле.
На стени сијао је крст
Симоно Петра
и неверни су почели да се крсте
пред олтаром уздигнуте цркве,
у себи су збирали грехе
постајали сићушни у својој
усамљености.

Гледао сам бујно растиње са
начичканим светионицима вере,
све ме је терало да искочим
из сопствене коже
и ужасне тескобе дотрајале палубе.
Мишићи су ми атрофирали
и триста метара немирнога мора
остала је граница, масивна капија
коју набеђени аскета
није могао одшкринути.
Литургија је кренула са
истинским појањем и
старословенском беседом,
ја сам далеко од обале
ослушкивао далеки шум
рајских гласова Ватопеда
опхрван таласом надолазећих
обавеза.

Кад је и последњи свети камен
ишчилео са хоризонта
а капетан сунуо два облака дима
из луле
знао сам:
море је постало катран
у којем плива моја
изгубљена душа.
Очајничким тропарима у себи
скраћивао сам пут
до развратног копна
на ком су гмизавци глади
претили да поједу
последњи часни крст
у мени.



macak na stolu
 

          Оливера Везилић Ристић


Успори напетог гонича


Размрси мрежу у глави.
Успори напетог гонича.
Насмеши се страху , збуни га.
Киша пада равно данас.
Буди ветар који неће доћи.
Да је Годо био поветарац, да ли би га чекали?
Једна мисао само моја, данас је за мене шок.
Као сан који не желиш да памтиш.
А преокренуће ти живот.
Тачка у коју сам сва стала.
Никад мања.
Само ми расту уши као у зеца.


Прошла поред

На тај  велики дан
у таласима су се њене чауре мрвиле
свилена је угинула као силиконска буба
тама у тим очима
јер су суве увојке одсекле тако снажне руке
без благости.
Па  зашто сте љубили тако да су усне усахле?
Пољупци,  рапава им сенка.
Бољи су они тајновити дани
неочекивани као кад падаш у сну
у облак не могу да стану ако узлетиш
обични сати као јефтини џинс
као сусрет на пешачком прелазу
као разговор уз шетњу пса
као мирис старог капута на старцу који седи на клупи крај тебе
а твоја младост наспрам и поред
још ништа не зна
како мало остане у џеповима тог капута …
како све стане у те очи које се цакле …
јаче од твојих.
На крају је срце увек најискреније
најјаче удара та сунчева лопта око које се не окреће нико
пролази пар цокула, пар модерних патика, пар босих који се љубе уз церекање
и док се окрећеш и одлазиш
нико неће записати на клупи да се један град
рушио на тебе читавог дана а да те је старац нејаким рукама
придржао, снажније од свих страсних шака које су те чешљале
песком, каменом, земљом, разливеним вином те купале…
јер анђели  су остарили
док пролазиш поред свог великог сна
убрзај бубо ушушкана свилом
бежи од њега
у своју малу кућицу
не дирајући прашину са свих твојих свећа
док не упалиш
нову ватру


Стрпљење

Кад удахнем…дубоко…и кажем…биће све добро…
кад се чешкам по глави и вртим најдужи прамен…и шкргућем зубима…
онда кад ми игра десна нога…па је прекрстим преко леве…
недостају месеци и године испред да тај удахнут ваздух сачека…
а зна да ће све доћи на своје место…
стрпљење је увек вештина,
увежбана дисциплина,
спајање са природом у којој
казаљке на сату ништа не значе
већ излазак и залазак сунца.
Истина о димензијама,
тачка где време деформише простор
а душа зна више него што разуму икада може бити јасно.
Мир спуштен на моје раме.
Благе руке бесконачности.



rodoslov zaborava

            Јовица Бегић Омољски

Бистрооки побеђује - зимзелену бирократију

Твоја команда
је осмех.

Голицаш
Деда-Мраза
док се брије.

Немаш стида
Ранио те Срам.
Љуљашка те жуља
Поваздан.

Кирија на памет
Моћни совин реп
Немаш своје
Гнездо.
Продао те свет.

Срце кактус-
Котао ума-
Лечиш брзином
трговину бува.
Пинокио Манекен
Чува твоје сузе.
Прошлост нека давна
Заборава Музе.

Суво грло
Тражи окршај.

Љубав није
Твоја зима.

Клован
Виче твоје
Име.

Перје прашине
Ново
Одело.

И наг
И благ
И јак
И лак
И крив
И прав

Увек...си

Д
Р
А
Г.

Мада си
Огањ.

И вук
И брат
И сват
И чат.

Није – Није - Није


 Није

Загледан у небо,

Није видео.
Није осетио.
Није памтио.
Није рачунао.
Није гладовао.
Није патио.

Није....

Отпутовао
Није
Сагорео
Није
Фијукнуо
Није
Пљунуо
Није
Доручковао
Није
Испеглао
Није
Чекао
Није
Нишанио
Није
Битисао
Није
Остарио
Није
Бичевао
Није
Дремао
Није
Злопамтио
Није
Киснуо
Није
Ранио
Није
Писнуо
Није
Живео

Није
Мислио
Није
Слушао
Није
Говорио
Није
Веровао

Није
Небо
Криво

Није
Недужно
Живо

Није
Крваво
Плаво

Није
Степенасте
Душе

Није
Крњавог
Лика

Није
Болесне
Воље

Није
Чађавог
Репа.

Није
Немо
Јогунасто

Није
Власник
Тајне.
               

karavan

                    Миленко  Крајцар
   

Недостижној Теби

Из очију твојих сија Сунце ноћи,
у осмеху твоме звездама је стан.
Твоја коса бујна увек ће помоћи
новој младој зори да постане дан.

Твој глас звони громко, ал меко ко свила,
ко што само вода шапутати зна,
док се хитро, снажно у бездан прелива,
са врлетног врха где настаје слап.

Твоје руке сјаје неким чудним сјајем,
у коме милина нека врела ври,
оне наду носе, страст, спокој и срећу,
глави што јој дано да на њима спи.

Кад изникнеш цела у својој лепоти,
суровој и чедној, све у исти мах,
лаж да на овом свету савршенство не постоји,
у трептају ока претвараш у прах.

Ко што сунце на ме, увек сјај свој пружа
и по милом зраку ја знам да је дан,
тако поглед на те твори сетну срећу,
која сиву збиљу претвара у сан.




cvet pliva

                    Саша  Б. Пешић     

  Мегдан
   
Земљом зјапе раке
снови палих богова
бљеште црне муње
с наоштрених рогова

Јуришају пајаци
на шареним свракама
богаљи се даве
замишљеним шакама

У водама замућеним
тону бела лица
с разјапљеним утробама
змајоликих репатица


Мутирају бубе
грозничаво гмижу
једна другу жаре
крваве се лижу

Прште тешки оклопи
огњен точак врти
с укрштених мачева
звер се цери смрти
        

                        Рецитал


                                       Волим те
ходајући небом плавих зумбула
кад ме дозове нешто страно
и зине камени зид
да ми прогута сенку

Волим те
зурећи у сунце Великог Петка
кад ми се укрсте очи у тачку помрачења
и никне трновит реп
сличан бројаници

Волим те
кријући се пред заборавом света
кад ме ослепи суза самотног свица
и осване глас жртве
у ушима тишине

Волим те
сањајући кретање нестварних пејсажа
кад ми у трену застане дах
и чудо постане видљиво
за оне који знају пут

Ја лудак твог живота
рецитујем ти љубав
слово по слово
у самоодбрани

 
                              
                               



bg
                          usce

 

| П Р И Ч Е | Д А Р О В И | И З Б О Р | П Р Е В О Д И | Л И Н К О В И | п о с а д а  д е ц а |
| п о с а д а SF| п р е у з м и или ч и т а ј | е с е ј и | н е о р а |
п у т о п и с и | п о с а д а  архива |

 
помоћ
cp
<====>