цртежи : Павлина Руменић

           Драган Лукић

              Шуге

Аутомобили по граду лете
као да јуре једни друге,
као да се играју "шуге".

А онај, паркиран крај тротоара,
искочио је из игре
па се одмара.

Игра траје дању и ноћу
и годинама је дуга, -
али се не зна ко кога јури
и нико не зна ко је "шуга".

Саобраћајци кажу: - То је добро,
а шофери: - То је права срећа,
јер ако аутомобил аутомобил "ошуга",
то би била саобраћајна несрећа.

„Ивин воз“

Из куће је излетео
на улицу Ива,
сав задихан, захуктао,
ко локомотива.

Видели га другови
па за њим и они,
потрчали, захуктали,
ко прави вагони.

Сад улицом тако јури
та чудна колона,
то воз Ивин путује
са седам вагона.

Мој тролејбус

Кад бих добио тролејбус
само за један дан,
највећи што га имамо
и свеже офарбан.

Таблу бих одмах ставио,
и на њу натпис дуг:
„Ова су кола за децу –
иду стално у круг.“

Станице наше би биле
посластичарнице све;
на сваку столицу могу
да седну секе две.

Тролејбус је сам тражио
само за један дан,
највећи што га имамо
и свеже офарбан.

Будите стрпљиви, децо,
обећали су за нас
један тролејбус такав –
стићи ће сваки час

Пословице

Договор кућу гради.
Слога је најтврђи град.

Дуг је зао друг.
Лези без вечере, устаћеш без дуга.

Свака је кока на свом седалу петао.
Боље своје јаје него туђа кокош.

Зла добит штети је сестра.
Ко више има, то више жели.

Неста блага, неста пријатеља.
Жедан коњ воду не пробира.

Када орао изгуби крила, онда га и пилад кљују.
Тешко глави кад реп заповеда.

Новац је неверан слуга.
Ко хоће веће, изгуби и оно из вреће.

Чист рачун дуга љубав.
Јаче је дело него беседа.

Коме је бог ујак, лако му је бити светац.