ПОСАДА - КЊИЖЕВНА АВАНТУРА 26

Ако је неки управник жустар и упоран, може такву гадост да закува да је ни пас с маслом не би кусао. Не слутећи ништа, дошли смо у своје муромске радионице и приметили на зиду оглас који гласи:

                                                        Оглас

По наређењу управе железница, због великих трошкова око одржавања радничког воза Муром-Сељиваново, на М-Њиж. пр., саобраћање поменутог ускоро ће бити укинуто, и због тога се предлаже свим службеницима, мајсторима и радницима који путују радничким возом наМ-Њиж. пр., да се у списак код контролора свог погона пријаве они који ће остати у служби после укидања радничког воза, тј. који ће свакодневно ићи кући у насеље пешице или који ће приватно наћи стан у граду, будући да давање станова од стране железнице, због немања таквих, није могуће.

Треба да се пријаве и они који ће укидањем саобраћања радничког воза Муром-Сељиваново бити принуђени да напусте службу у радионицама.

                                                                         За ТМ, Муром Љихоњин
                                                                                 14. септембра 1924.
                                           Копија верна оригиналу: деловођа (потпис).

Шта је после тога било, не може ни сликом да се дочара, ни пером да се опише: свако је, загледавши се у свој живот, у крајњој тачки перспективе видео: или спавај под ведрим небом, или удари петом о пету и напуштај службу.

Оглас је тако ражестио раднике, да су многи побацали капе на земљу.

Ја лично, бацивши поглед на наша чађава здања, осетио сам очајање и муку и пишем отворено да ме чује цела република:

- Из ког разлога Казанска железница сваког празника шаље тобоже раднички воз, пренатрпан женама, послугом и уопште елементима из Мурома, скоро до станице Новашино, при чему сви и свако улази у воз бесплатно?

И због чега Курска, као каква грабљива звер, немилице гута гориво и без потребе шаље бригаду, отпремајући воз из Мурома у Сељиваново, где се локомотива откачи и шаље назад у Муром, а ноћу опет ова иста локомотива хита по композицију радничког воза у Сељиваново и, најзад, већ ујутро, из Сељиванова вози раднике на посао! О овом нико ни да зуцне, а наш раднички воз прогутала је управа и не трепнувши!

Пишем и очекујем заштиту од листа Гудок.

                                                                          Причу радника записали
                                                                          Раднички дописник 68 и М.
                                                                          (Гудок, 16. октобар 1924)