|
ПРИЧЕ
ДАРОВИ
ИЗБОР
ПРЕВОДИ
ЛИНКОВИ
ПОСАДА ДЕЦА
ПОСАДА SF
ПРЕУЗМИ ИЛИ
ЧИТАЈ
ЕСЕЈИ
НЕОРА
ПОСАДА
АРХИВА
ПУТОПИСИ
**********************
**********************
Одиграј
Потез
**********************
**********************
|
Ненад Руменић
ЗАСТАВА ИЗНАД МОРА
Испилио се дан-
Када ћеш да угледаш заставу
изнад потопљеног мора
На очима копрена спушта перголу
смелих визија
Пукотине зјапе до Прометејевог
гребена
и прве осеке
Треба закачити сидро за
путерасти чланак
Пусте су очи као напуштена кућа
у прерији
Приближи се дахом знојаве парне
локомотиве!
Сисама од плиша помилуј ожиљак
узалудних дана!
Приђи на метар од згрудваног поноса!
Пусти да будем топљени сир за мазање
твојих бедара!
Отргни прошлост са опалих трепавица!
Још да издржим
као угарак затомљених камина
Истаљигам као поток утањен од
акумулација
Ижџигљам као пасуљ из љутог базалта
Нека се канделабри упале усред
бестијално здудане ноћи
Бесне буре нек поруше светионике
полупразне душе
Јер,
Испилио се дан-
Када ћеш да угледаш заставу
изнад потопљеног мора
НАША АГРАРНА
РЕФОРМА
Ти си
била ораница нађубрена
са
смешком у виду
накривљене
бразде
На тебе су
падала
распомамљена
семена
у лепљивом
наводњавању
Као Богиња
хумуса
даривала си ми
несташне
кукурузне клипове
златних зуба
Ти
мали,жуљом наквашени
плодови рада
желели су
додир огрубелих
црначких
руку,
осећај
паорске бриге
у пољима
просушене зоби
Тих
година живели смо
у аграрној
реформи
као у
еванђелским чудима;
са срповима
што секу
сто јутара
на сат
са вименом
овце што
нахрани
читаву породицу
Стрпљиво
чекали смо
жетву и
берићет
уз пољупце
што миришу
на земљу
црвеницу,
правили
петогодишњи план
у заметку
процветале трешње
верујући у
задругу духа
и ризомски
загрљај
ВЕЉКО
Т.ЋИРКОВИЋ
НОЋАС СЛУШАМ
Ноћас
слушам уздах
Како песмом небо зове,
Како ватра у очима ти дише.
Облаци љубе кише,
Топле,неуморне.
Постељу од снова,
Чију топлину
Ноћ, дубока сања,
Птице ти кроје.
Ноћас слушам,
Како песмом небо зове.
Сузе твоје.
УСНЕ
ЖИВОТА И ЉУБАВИ
( Кроз шапат таласа
времана)
Шапат таласа
времена
Образе јутру љуби
Престале су кише
Сунце руменило крије
Чека,и вино рујно пије.
У плетенице топлог даха
У шапате таласа
Снови се слажу,
У погледу срца,урезан,
Усамљен и напуштен праг,
Ко је успео још
Ветру избрисати траг.
Оно што срце види
Очи не могу видети никад.
Усне живота и љубави
Кроз шапат таласа времена.
Остављају осмехе.
М И Л А
Н Д Р А Ш К О В
И Ћ
С Л И К Е И
З П А Р И С К
Е Ц Р Н Е Х
Р О Н И К Е
М Р Т В А Ч К
И П Л Е С
Све
ближи звук корака.
Месечев поглед на муњевити стилет.
Хропац у мрачном пролазу.
Крв што гаси жеђ камена.
Прича за прву страну новина.
Мада има доста до јутра.
Та сенка црња од олујне ноћи...
Да ли то ти - Фантомасе -
Плешеш по крововима Париза?!
У К Л Е
Т А К У Ћ А
Предосећај
зла улицом ветровитом,
отровна магла, слеп прозор
у
предграђу,
кућа што тоне два корака
између -
звучи злокобно свет спојен
са понором.
У срцу ветра ожиљак да
зарасте,
да спречи пораз. Постоје
таква места,
потајне мржње дуж границе
два света,
ујед анђела тад кад мртви се
врате.
Црна аура сенке сред
степеништа,
потајни греси декадентног
пролећа,
последњи сати када задрхти
свећа.
Задах трулежи коначног
одредишта -
кроз грлић ноћи чујеш напев
ватрени
одбеглих тајни свих демона у
мени.
П А Р И С К
И К О Л Е К Ц И О Н А
Р
Први сусрет
у дану
означеним
за
нулти.
Иза мене
остаје
све оно
време пре тебе.
Лак убод
у прст,
за
епрувету и тамно рубинску
течност
у њој.
Звук
оргуља те прати док палиш
седам
свећа под златним сводом.
Палим
прву цигарету
у дану
одлуке.
План
препун барокне орнаментике.
Смештам
те у лавиринт, док
кључ
похрањујем у свом срцу
а шеста
цигарета догорева у пепељари.
Сунце је
у зениту,
Венера у
сенци.
Имам те!
Јовица
Бегић Омољски
Блеја од Депре
У земљи
Где Порађа се Беда
У сваком Џепу
неизмирена Креда
У земљи
Где је нестао Блам
Више нико не Познаје
Како изгледа Срам
Затим долазе
Они
Џипстери
Точкови прљавији од
Ципела
Речи слађе од
Отрова
Бранитељи
Туђих
Клозета
Носиоци Нокшир
Еполета
На
семафору
Историје Грешне
Кочије свих Боја
Позорнице смешне
Кад
деца
Постану
Злочинци
Заборав је мањи
Пакао
од
Сећања.......
....♫
♫♫
|
