НЕОРА

andjeli

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 




po




krst na nebu         
  
РЕЧНИК ПРАВОСЛАВНЕ ТЕОЛОГИЈЕ

Протојереј др ЈОВАН БРИЈА

recnik pravoslavne teologije


АЛЕКСАНДРИЈА (као средиште егзегетске школе): позната по алегоријској
или контемплативној методи тумачења Библије. Имала је чувене представнике као
што су Филон, Климент Александријски и Ориген. Под утицајем платоновске
философије, која владаше јелинском средином у Александрији у II и III веку, ова
школа је увела алегорију у библијску егзегезу. Њихова тумачења заснована су на
увиду да је садржај Светога Писма пун тајни, да има не само очигледан, историјски,
буквалан смисао, него и духован, мистичан, скривени, препознатив само онима који
поседују благодат познања и контемплације. Ориген (185-252) је употребљавао
алегорију у екстремном облику, а методолошка претеривања александријске школе
могу се наћи и у доцнијој егзегетској литератури (Дидим Слепи, Григорије Ниски,
Максим Исповедник). Егзегетска александријска метода противположена је оној из
школе у Антиохији (АНТИОХИЈА), која је више волела историјско тумачење или
систематски смисао библијског текста.

Са становишта христологије, александријска школа представља једнострану
тежњу и нагиње ка решењима која би се могла тумачити у монофизитском смислу (в.
ЈЕРЕСИ). Формула Светог Кирила: Једна природа оваполоћеног Логоса", која
оставља могућност да је ипостасним сједињењем Логос могао изгубити пуноћу свога
чо вештва које је примио у СВОЈУ ипостас, исправљена је на Четвртом Васељенском
Сабору, у Халкидону (451). У сукобу са антиохијцима богослови александријске
школе учили су да оваплоћење Логоса представља начело обожења (Θεοσις) људске
природе, појам који је увео Свети Атанасије, а преузели га Кападокијски Оци
(Василије  Кесаријски,  Григорије  Ниски,  Григорије  Богослов  и  Амфилохије
Иконијски).

линк за преузимање књиге : Речник Православне Теологије

                                                         

veliki pravoslavni posni kuvar


линк за преузимање књиге : Православни посни кувар          


Српска салата

 


500 г парадајза
250 г краставаца
1 главица црног лука
1 љута папричица
уље, со, сирће по жељи

Парадајз опрати, очистити и исећи на коцкице. Исечени парадајз ставити у дубљу чинију. Додати ољуштен и на коцке исечен краставац и ситно исецкан црни лук. Посолити, прелити уљем, по жељи сирћетом и бибером, и лагано промешати. По врху посути ситно исецканом љутом папричицом.


srpska salata


Овој салати се може додати и свежа паприка исечена на мале кружиће.


обрада: Посада




спас

                                                                Андрей Рублев
                                                                      СПАС




| Д А Р О В И | П О Е З И Ј А | И З Б О Р | П Р Е В О Д И | Л И Н К О В И | п о с а д а  д е ц а |
| п р и ч е | п о с а д а SF| п р е у з м и или ч и т а ј | е с е ј и | п у т о п и с и | п о с а д а  архива|

 
помоћ

Copyright © 1996-2005 Посада Веб

<== ==>