Ој
Козаро, јој ој
Козаро
моја густа шумо.
У теби је, јој у
теби је
партизана пуно.
Колико је, јој
колико је
на Козари грана,
Још је више, јој
још је више
младих партизана.
Колико је, јој
колико је
на Козари листа,
Још је више, јој
још је више
младих
комуниста
Јозеф Фуше,
свестрани интригант и
мајстор шпијун
Јозеф
Фуше
Лукавство
Јозефа Фушеа непрекидно га
је доводило у опасност, али
за време Терора оно му
спасе живот ; и упркос
Терору он је успео да се
пробије кроз живот
сједињујући своју дволичност
и своје лукавство. Тамо где
су се Сијеје и други
енергични Французи могли да
се похвале како су надживели
револуцију, Фуше је могао
шапутати да ју је он
користио као топредо, као
огртач и као мердевине. Она
га је довела из провинције у
Париз, - од потпуно
незнатног и безначајног
човека, до огромног утицаја,
до славе. Он је био
Јакобинац, један од
краљеубица који су помогли
да се масе народа истребе
страшним картечом. Па ипак
све ово било је заглађено и
дошло је време када је његов
један поглед у својству
министра полиције био
довољан да изазове велике
несреће и од топовске
грмљавине. Године 1789 он је
био незадовољни свештеник и
учитељ, сиромашан и
безнадежан; 1815 био је
други човек по богатству у
Француској и један од од
најмоћнијих људи у Европи,
са неизмерним поверењем у
себе. Његова каријера
уствари била је онаква какву
би желео да доживи свак у
свету, у свету глупости,
моралног непоштења без
икаквих начела или укуса.
Фуше
је рођен у приморском граду
Нанту 31. маја 1758 године
од родитеља који су такође
били поморци. Готово сви
његови претци живели су на
мору и од мора. Млади Јозеф
био је нежан, малокрван и
марљив ђак; дечачке игре су
га изнуравале, а са великим
бројем лађа и чамаца на
расположењу, ускоро је био
упознат са свима недаћама
живота на мору. Ипак,
истакао се у школи, и то му
отвори једина врата у
Француској која су имала
демократске погледе, црквена
врата. Након изгнанства
Језуита, Ораторијанци били
су одговорни за католичанско
васпитање у краљевини; а
благонаклона, невидљива
владавина папске моћи радо
је дочекивала и примала у
своје уточиште оштроумне
младиће, без обзира на
њихово скромно порекло. Када
му је било двадесет година
млади Јозеф био је одређен
за учитеља математике и
физике, за школског
инспектора и префекта.
Овај положај више је вредео
због свога достојанства него
због тога што би био уносан.
За будућег мајстора шпијуна
и управника царске полиције
пружао је више могућности да
научи и користи се овим
положајем него да друге учи
или да напредује у
свештеничким редовима.
Свакако, да је одлучио да се
посвети свештеничком позиву,
постигао би примамљивији
ауторитет - бискупа, или
можда и кардиналски положај.
Римска црква, много старија
и мудрија од старе али не
тако часне куће Бурбона,
давала је монарсима
Француске и целе Европе
поуку о систему који се
могао упоредити са њиховим
краљевским благодетима.
Јозеф Фуше био је
конзервативан и веома
пажљив. Носио је свештенички
плашт, био је пострижен, и
водио је монашки живот
Ораторијанаца али за десет
година - и у добу када
већина младих људи нису
лукави и далековиди - он
одби да буде рукоположен. До
своје тридесете, као нека
врста полусвештеника, и
наизглед без икаквих
амбиција, био је школски
учитељ. Али године 1789
политичка бура која је
харала над Француском
постаде тако снажна да је из
ложа слободних зидара успела
да пређе у заклоњене ћелије
Ораторијанаца. Фуше се
налазио у Нијору, Сомиру,
Вендому и у Паризу; од
историјског је значаја што
се задесио у Арасу када је
први светлосни зрак
револуције осветлио тамно
небо Француске. Овде се
упознао са једним
инжењерским капетаном,
Лазаром Карном и постао још
можда интимнији са нервозним
бледим и необично
амбициозним судијом
Максимилијаном Роберспјером.
Када је Роберспјер упућен из
Артоа државном тужиоцу у
Версај да учествује у изради
новог устава за краљевину,
Фуше је позајмио свом
сиромашном пријатељу
потребну своту новаца за пут
и за набавку пристојног
одела.
Радозналост je привлачила
пажњу млађег свештенства
друштвеном устанку који је
претио Француској.
Ораторијанци донесоше
политику међу
становнике Араса; Фуше
предузе свој први
револуционарни корак Он је
предложио да се упути
депутација државној
скупштини која ће изразити
симпатију свештенства и њену
сагласност са захтевима
масе. Његове старешине
намрштише се на овакав његов
подхват и казнише га тиме
што је премештен у једну
црквену школу у његовом
родном месту Нанту. Али ово
прво увлачење у јавне
послове уочи те страшне
народне метаморфозе, потпуно
измени овог скромног
учитеља. Он одбаци своје
свештеничко одело; дозволи
да му нарасте коса; сада
видимо Јозефа Фушеа како
држи говоре на буржоаским
састанцима. Ускоро је
образован клуб - било их је
сада колико и Француза - и
овај бивши Ораторијанац се
истаче и буде изабран за
председника Удружења
пријатеља устава у Нанту.
Трговачки прваци тога места
били су рђаво расположени
према екстремистима; Фуше је
био добро уравнотежен
либералац. Већина
добростојећих грађана Нанта
имали су добре инвестиције у
колонијама. Стога је Фуше
упутио добро састављен
меморандум новој француској
влади, противећи се укидању
трговине робљем. Ово разљути
радикале, али тиме задоби
признање и поштовање
трговачког сталежа. И да би
уврстио свој политички
положај међу онима који ће
му сутра бити бирачи, он се
ожени, узевши једну доста
ружну, али зато врло богату
девојку једног утицајног
буржуја.
Чим
су објављени избори за
народне посланике, Фуше се
кандидовао. У изборној
кампањи он обећа својим
моћним бирачима све оно што
су они могли замислити; али
пошто је Нант још увек био
доста удесно од радикалне
реформе, он истаче као свој
програм намеру " да штити
трговину, брани имовину и
поштује законе . " Износио
је погрешке старог режима,
говорећи о опасностима
нереда. 1792 био је изабран
и пошао на пут за Париз, где
је помогао да се упути његов
већ чувени пријатељ
Роберспјер три значајне
године пре тога. Фушеа
посланика пратио је у стопу,
као какво псето, Фуше
Јакобинац. Фуше победилац
Роберспјера, Фуше министар
полиције, милионер и
војвода, неупоредиви
изградитељ политичких
праваца, претставља нам скуп
свих особина рођеног
интриганта.
Како се постаје министар
При избору за посланика у
народној скупштини, Фуше је
једва имао 33 године. Као
физичка појава био је
недопадљив, али умно био је
веома разборит, мудар и
лукав, веома пажљив а уз то
без неке нарочите пасије.
Лице му је описано као
необично ружно, уско и
кошчато са шиљастим носем,
танким уснама готово увек
састављеним и очима под
тешким капцима, из којих је
бљештао неки зеленкасти
сјај. Један човек који га
упозна нешто доцније рекао
је да је црвенило у његовим
" закрвављеним очима било
једина светла боја његовог
бледог израза ". Али још као
млађи човек, готово
непознати посланик из Нанта,
он је био такав - бескрван и
толико мршав да је " личио
на авет. " Изгледало је да у
себи нема живота, није се
никада могла запазити
енергија у његовим
покретима, глас му је имао
снажан и заповеднички звук
и, ма да је изгледало као да
га нагриза нека болест или
да пати од хроничног замора,
он је био уствари издржљив и
отпоран, са необичном
способношћу да веома дуго
ради.
Немогуће је и покушати да
овде изнесемо све перипетије
Фушеове каријере. Он је био
један између малог броја
људи својих година који је
стајао чврсто као стена на
видљивим темељима живога
песка. Он је надживео не
само једног " бившег " , већ
пола туцета. Он се окретао
час овамо час онамо, као и
сваки успели политичар; он
је био конзервативац и
радикал, републиканац и
Јакобинац, Бонапартиста и
анти Бонапартиста, царски
подупирач и ројалистички
противник - и све то тако
усклађено да је човек
помишљао да је само Фуше
увек у праву.
Изгледа да постоје два
мишљења која се односе на
овог чудног Француза. У
једном наилазимо на Bалзака
чудно усамљеног. У другоме
наилазимо на критичаре који
потсећају на покоље у Лиону,
где је Јакобинац једва успео
да надмудри Роберспјера,
мајстора интриганата и
достављача који је под
Директоријумом плаћао
Жозефину од Боарнеа уредно
из полицијских средстава за
шпијунажу против Бараа и
њезиног мужа. Ако Фушеа - с
обзиром на наше обећање -
праведно судимо по шпијунима
које је држао, онда су
Жозефинине заслуге саме по
себи довољне да нас увере у
његову генијалност. Балзак
је писао о њему као о "
озбиљном , способном и
изванредном човеку кога је
познавало веома мали
број људи ".
Затим: " Овај необични
геније који је Наполеона
инспирисао оним што је било
слично Терору, није се одмах
манифестовао у Фушеу. Један
безначајан члан народне
скупштине, један од
најизванреднијих људи свога
доба, он је изграђен у
бурама које су тада харале.
" Изграђен ; да и у његовој
истакнутој улози главног
шефа француске полиције он
је учинио веома много да
одржи најгоре буре у
границама цивилизованих
поступака и да уравнотежи
државни брод који се
непрекидно љуљао услед
војничких амбиција
појединаца. Ми ћемо поново
наићи на Фушеа, са његовим
супарницима и вештим
потчињенима, остављајући да
Европа чека на Ватерло.
Склонимо се у страну и
дозволимо да се настави овај
неупоредиви процес
изграђивања.
Шпијунажа света кроз
векове
Ричард В. Рован
Превод: Радован
М. Милинковић
обрада: Посада
Aфоризми и понешто још
Брод
је побегао од пацова.
Једни су аплаудирали зато што
немају главу, а други да не би
остали без ње.
Ко не лудује са нама њега ћемо
у лудницу.
Дошао је НИКО. Постао је
НЕШТО. И од нас створио НИШТА.
Аркадије Давидович
Старост је лепа само док се
чека.
Ненад Максимовић
Јак је на речима. Али теже
склапа реченице.
Слободан Симић
Ми више тежимо ка томе да
избегнемо бол, него да
сусретнемо радост.
Мушкарац је срећан са
било којом женом док је не
заволи.
Никад нисмо
тако незаштићени него када
волимо.
Одрастао је онај човек који
може ујединити три ствари:
љубав, посао и уживање.
