ПУТОПИСИ


vozic

ПРИЧЕ

ДАРОВИ

ПОЕЗИЈА

ИЗБОР

ПРЕВОДИ

ЛИНКОВИ

ПОСАДА ДЕЦА

ПОСАДА SF

ПРЕУЗМИ ИЛИ ЧИТАЈ

ЕСЕЈИ

НЕОРА

ПОСАДА
АРХИВА






posada          

              

 Ковиљ

Kovilj


Ковиљ се у прошлости састојао од Горњег и Доњег Ковиља. Због тога данас у селу постоје две православне цркве – горњековиљска, посвећена Вазнесењу Господњем, и доњековиљска, посвећена Светом апостолу Томи.

Црква Вазнесења Господњег сазидана је 1829, а у њеној близини налази се и родна кућа нашег великог песника Лазе Костића, који се у њој родио 1841. године.

У близини је и православни манастир Ковиљ, у оквиру којег је црква посвећена Светим арханђелима Михаилу и Гаврилу. Манастир је први пут евидентиран приликом турског пописа 1578. године као манастир који потиче из предтурског периода. Према једном веровању, Манастир Ковиљ основао је Свети Сава почетком 13. века, на месту где се састао са угарским краљем Андријом, а према другом извору, Манастир потиче из 16. века. У духу српског средњовековног градитељства, с благим примесама барока, од камена с Фрушке горе грађена је црква у Манастиру. Испред њега је велики паркинг за аутомобиле и аутобусе јер много домаћих и страних верника и туриста обилази ову православну светињу, а најбројније посете су 26. августа када је и манастирска слава – Сабор Светог архистратига Гаврила.

У селу постоје и католичка и протестантска црква, тако да је верски туризам у Ковиљу веома заступљен. Историја нам каже да се живот у Ковиљу непрекидно одвија још од 5500. године пре Христа. Својевремено су га походили Римљани и Авари, а у 7. веку насељавају га Словени.

Небројено много туриста посећује Ковиљ поготово у летњим месецима. Чувена манифестација је Ковиљска ракијада “Парастос дуду”.

Купање на Шлајзу, чувене лубенице, домаћи чварци, сланина, кобасице, специјалитети од рибе, амбијент Ковиљско-петроварадинског рита, риболов, роде, лабудови – само су неки од разлога зашто се туристи њему увек враћају и зашто морате да, ако досад нисте, посетите Ковиљ.

Донедавно је постојала кафана “На крај света” где је на традиционалан начин кувана, према речима многих, најбоља рибља чорба. Ковиљ, иначе, има титулу да је село које се налази на крају света, а због своје несвакидашњости и лепоте посећују га многи сликари, фотографи, уметници и истраживачи да би у њему као “нигде на свету” стварали и уживали.

Један од ретких обичаја који Ковиљчани и даље негују јесте и вијање Божића. Када падне снег, цела манифестација изгледа додатно бајковито. У војвођанским селима некада је био обичај да се на Божић јашу коњи. Момци и тек ожењени мушкарци, свечано обучени, оките коње пешкиром, огрну их ћилимом и певају док јашу улицама. Свраћају у куће у којима има девојака за удају или код родбине где их домаћини дочекују с колачима и пићем. Када би у кућу дојахао унук или нови зет, преко рамена би му везали бело платно или би добио кошуљу, а за коња пешкир. У кућама где нема момака или младих, коњи би се истеривали из штала да домаћини прошетају по селу или околини.

Становници Доњег Ковиља и данас воле да подсете да су они некада припадали Подунавској војној граници и били војници чувари на Ковиљском шанцу.

Горњековиљчани такође се поносе својом прошлошћу – богатом војничком традицијом. Горњи Ковиљ је настао 1746. када се у њега досељавају Срби са севера Војводине, који су, осим бављења занатством, трговином и пољопривредом, били и одговорни граничари.

Историја је забележила да су Ковиљчани припадали и Шајкашком батаљону од 1763. до његовог укидања 1873. године, као и да је још крајем претпрошлог века Ковиљ био врло развијен, да је имао чак 5.000 становника, парни млин за снабдевање струјом и велику циглану.

То је само део богате историје места и још једном препорука да отпутујете у Ковиљ.

Срећан пут!

На основу архивске грађе и музејске документације текст припремио Владимир Бајић

                                                                                             преузето са сајта :  https://novisad.travel/ns-price/novosadske-price-odlazak-u-kovilj/

                                                                                                                                              Ненад Руменић


Ковиљ: Вратиће се роде на крај света


            kovilj1

Ако нисте знали да се крај света налази у баш Ковиљу, месту на око 30 км од Новог Сада, онда је овај текст за вас. Управо у овом тексту ћете сазнати каква вас лепота тамо чека. У њему ћете наћи један предлог за садржајан, несвакидашњи и занимљив једнодневни излет, на око сат времена од Београда. Бирајте лепо време и спремите се за забаву и опуштање целе породице. Па да почнемо...


Да ли вас је икада занимало шта се налази "На крај света"?

Ако се упутите ка Ковиљу, тачније, једном рукавцу Дунава, под називом Аркањ, прођете прекрасним дрворедом у дужини од око 2 км, затећи ћете препун паркинг возила, што вам је знак да је реч о добром и врло популарном месту. Стигли сте до једне од најпопуларнијих војвођанских чарди, која управо носи назив "На крај света", а отприлике и путовање до ње тако изгледа, иако се налази на око сат времена од Београда.
Амбијент је заиста јединствен! Како се налази у рукавцу Аркањ, у оквиру Ковиљско-петроварадинског рита, главни адут је овде комбинација богате флоре и реке. Чарда је на узвишењу, одаке степеницама силазите до воде. Овде можете изнајмити чамце којима ћете сами веслати по рукавцу (нисмо питали за цену), све до 18х. Успут је и један ограђен део, у коме ће се деца радо дружити са магарицом, овцама и преслатким малим понијима.

Када је јеловник у питању, овде су главни адут, наравно, јела спремљена од речне рибе. Сва риба се спрема у тигању, сервира се уз кромпир салату са луком, а о укусу и да вам не причам. Мени најатрактивнији је рибљи паприкаш, који служе у котлићу и уз домаће резанце. Можете наручити и рибљу чорбу, арањаки микс речних риба за две особе, али и роштиљ, за оне који не воле рибу. Обавезно се после ручка засладите војвођанском штрудлом са маком или баклавом са вишњама. Имају своје вино и манастирске ракије. Цене су у рангу београдских. Изузетно су љубазни. Резервишите сто обавезно!


                    stara carda

На овом месту је некада постојала стара чарда (ова која данас постоји је реновирана и уређена), у којој се јела најбоља рибља чорба, у Србији, а и шире, што би се рекло "до краја света". Кувар-власник је све спремао на лицу места. Није имао чак ни воду, а пило се ко шта донесе. Салаш на ком је била чарда, заправо је купио као поклон за своју ћерку. И данас је место познато по овом врхунском специјалитету, иако старе чарде више нема, али традиција живи.

 Вратиће се роде...

                      kovilj


Претходно сам вам писала о једној познатој војвођанској чарди коју смо посетили, а сада бих вам представила ово мало и необично војвођанско место у коме се чарда налази - Ковиљ. Природа овог краја је заштићена као специјални резерват, па вам то довољно говори о лепоти. У сред резервата је и истоимени манастир, о коме вам касније детаљније пишем.

Чим уђете у место и кренете главном улицом "Лазе Костића", биће вам јасно по ком великану је оно познато. Можда баш зато и изгледа као "Међу јавом и међ' сном". У Ковиљу је рођен, нико други до Лаза Костић, а његова кућа се налази недалеко од цркве Вазнесења Господњег. Дочекаће вас низ ниских кућа типичне војвођанске архитектуре, међу којима се сместио и Музеј Ковиља, приватни музеј у кући једног мештснина. Нажалост, нисмо га обишли, јер би са бебом то баш био превелики залогај.

Оно што ћете сигурно запазити су грациозне беле роде. Шетају по крововима, прелећу куће, а на готово свакој бандери граде велика гнезда, у којима можете видети и више њих (у једном гнезду сам видела чак 5 рода!). Кажу да управо због њих, симбола плодности и верности, овде долазе многе жене и додирују гнезда. Ковиљ је једно од места са највећим бројем рода код нас, а сматра се да има и најстарије гнездо на Балкану!

О овом месту круже бројне занимљиве приче, као она да Ковиљ нема пругу, јер су се становници одрекли возова, да не би плашили коње. Посебно ми је занимљива прича да је, наводно, по једном становнику Ковиља изграђен књижевни лик Џејмс Бонда!

Манастир Ковиљ

                  manastir kovilj

Причу о обиласку Ковиља завршавам код његове вероватно најпознатије атракције, истоименог манастира. На месту где су се некада давно измириле угарска и српска војска, према легенди, Свети Сава је у 13. веку изградио цркву, из које се касније развио манастир. Манастир је посвећен Светим архангелима Михаилу и Гаврилу. Црква коју сада можете обићи је из 18. века. Раскошна је и дивно осликана.

Иако је манастирски посед огроман, за посете је отворен само један мали део. У конаке се не може ући због вируса, а економски део (у коме се налази један објекат са интересантним спиралним торњем) је иначе затворен за посете. У регуларној ситуацији, може се видети меморијални музеј посвећен архимандриту Јовану Рајићу (аутор прве штампане историје Срба), који је у Ковиљу и сахрањен.

Многи овде долазе и због манастирске продавнице, у којој се могу купити јединствени домаћи производи које не можете купити на другим местима. Због ситуације са вирусом, продавница је затворена, али испред манастира постоји једна тезга на којој можете купити неке од њихових производа, свеће, сувенире. Иначе, манастир је познат по производњи меда од белог босиљка, воћних ракија, коњака, ликера од ораха и биљних мелема за различите кожне болести.

Морам признати да ме је од свега наведеног највише одушевио амбијент у коме се манастир налази. Природа је овде невероватно лепа!


manatir kovilj 2

Аутор текста и фотографија: Бојана Јовановић Лазић

                                                                 преузето са сајта : http://boyanayow.com/post/kovilj:-vratice-se-rode-na-kraj-sveta/

                                                                                        Ненад Руменић            





| П Р И Ч Е | Д А Р О В И | П О Е З И Ј А | И З Б О Р | П Р Е В О Д И | Л И Н К О В И | п о с а д а  д е ц а |
| п о с а д а SF | п р е у з м и или ч и т а ј | е с е ј и | н е о р а | п о с а д а  архива
|

<== ==>
cp