Fredi Perlman                                                            

Reprodukcija svakodnevnog života

   

Svakodnevna praktična aktivnost pripadnika plemena reprodukuje i nastavlja pleme. Ta reprodukcija nije samo fizička, već i društvena. Svojom svakodnevnom aktivnošću pripadnici plemena ne reprodukuju samo jednu grupu ljudskih bića; oni reprodukuju i samo pleme, poseban društveni oblik u kojem ta grupa ljudi na poseban način obavlja svoje aktivnosti. Te aktivnosti nisu posledica “prirodnih” karakteristika ljudi koji ih obavljaju, na isti način na koji je med posledica “prirode” pčele. Svakodnevni život pripadnika plemena je poseban društveni odgovor na konkretne materijalne i istorijske uslove. Svakodnevna aktivnost robova reprodukuje robovlasništvo. Svojom svakodnevnom aktivnošću robovi ne reprodukuju sebe i svoje gospodare samo fizički; oni reprodukuju i sredstva kojima ih njihovi gospodari drže u ropstvu, kao i svoju naviku potčinjavanja autoritetu gospodara.

Ljudima koji žive u robovlasničkom društvu odnos gospodar-rob izgleda kao prirodan i nepromenljiv odnos. Ali, ljudi se ne radjaju kao gospodari i robovi. Robovlasništvo je poseban društveni oblik, kojem se ljudi potčinjavaju samo u vrlo specifičnim materijalnim i istorijskim okolnostima. Svakodnevna praktična aktivnost najamnih radnika reprodukuje najamni rad i kapital. Svojom svakodnevnom aktivnošću “moderni ljudi”, isto kao i pripadnici nekog plemena ili robovi, reprodukuju stanovništvo, društvene odnose i ideje svog društva; oni neprestano reprodukuju društveni oblik svog svakodnevnog života. Isto kao i pleme ili robovlasnički sistem, kapitalistički sistem nije ni prirodni, niti krajnji oblik ljudskog društva; kao i prethodne društvene formacije, kapitalizam je samo poseban odgovor na konkretne materijalne i istorijske okolnosti. Za razliku od ranijih oblika društvene aktivnosti, svakodnevni život u kapitalističkom društvu sistematski menja materijalne uslove na koje je kapitalizam prvobitno predstavljao odgovor.

Neka materijalna ograničenja ljudske aktivnosti postepeno su došla pod njihovu kontrolu. Na visokom stupnju industrijalizacije praktična aktivnost počinje da stvara sopstvene materijalne uslove, ali i sopstvene društvene oblike. Tako predmet analize postaje ne samo način na koji praktična aktivnost u kapitalizmu reprodukuje kapitalizam, već i način na koji sama ta aktivnost eliminiše uslove na koje je kapitalizam prvobitno predstavljao odgovor.



link za preuzimanje knjige : Reprodukcija svakodnevnog života i drugi eseji

Obrada: Posada

                                                                                   
                                                                               Bertrand Rasel

                                             ŠTA JE REČ ?

Prilazim sada preliminarnom razmatranju pitanja: ˝Šta je reč?˝.

Ali ono što sada imam reći biće dopunjeno detaljnim razmatranjima, koja će uslediti kasnije.
Reči su, od najstarijih vremena o kojima imamo istorijske dokumente, bile objekt sujevernog
strahopoštovanja. Čovek koji je znao ime svog neprijatelja mogao je, služeći se njime, da stekne
magičnu moć nad njim. Još upotrebljavamo izraze kao ˝u ime Zakona˝. Lako se prihvata tvrdnja:

 ˝U početku beše Reč˝.

Ovo gledište leži u osnovi filozofije Platona, Karnapa i većine metafizičara između njih.
Da bismo mogli da razumemo jezik, moramo ga najpre lišiti njegovih mističnih atributa koji
izazivaju strahopoštovanje. U tome je glavni cilj ovog poglavlja. Pre no što priđemo razmatranju
značenja reči, ispitajmo ih najpre kao pojave čulnog sveta. S tog stanovišta, postoje četiri
vrste reči: izgovorene, čute, napisane i pročitane.

Bez ikakvih smetnji pretpostaviću zdravorazumsko gledište o materijalnim objektima, budući da
kasnije uvek možemo ono što je izraženo zdravorazumskim terminima prevesti na bilo koji
filozofski jezik koji nam se sviđa. Otuda je moguće sjediniti napisane i pročitane
reči i svaku od njih zameniti nekim materijalnim objektom – kako Nojrat (Neurath) kaže,
tragovima mastila – koji je napisana ili odštampana reč, shodno okolnostima. Distinkcija između
pisanja i čitanja je, naravno, značajna, ali skoro sve ono što je potrebno reći o njoj može biti
rečeno o distinkciji između govora i slušanja.

Data reč, recimo ˝pas˝, može biti od mnogih ljudi, u mnogim okolnostima izgovorena, čuta,
napisana ili pročitana. Ono što se dešava kada neka osoba kaže neku reč nazivam ˝verbalni
izraz˝; ono što se dešava kada neka osoba čuje neku reč nazivam ˝verbalni zvuk˝; fizički objekt
koji se sastoji od jedne napisane ili odštampane reči nazivam ˝verbalni oblik˝. Razume se da se
verbalni izrazi, zvukovi i oblici razlikuju od drugih izraza, zvukova  i oblika psihološkim
karakteristikama -˝intencijom˝ ili ˝značenjem“. Ali, za sada želim da ove karakteristike, koliko
god je to moguće, ostavim na stranu, a da razmatram samo status reči, ukoliko one čine deo
čulnog sveta.

link za preuzimanje knjige : Istraživanje značenja i istine

                                                                                                                      Obrada: Posada

---

---

---