|
ПРИЧЕ
ДАРОВИ
ИЗБОР
ПРЕВОДИ
ЛИНКОВИ
ПОСАДА ДЕЦА
ПОСАДА SF
ПРЕУЗМИ ИЛИ
ЧИТАЈ
ЕСЕЈИ
НЕОРА
ПОСАДА
АРХИВА
ПУТОПИСИ
**********************
**********************
Одиграј
Потез
**********************
**********************
|
Ненад Руменић
СЕСТРА ПАЛЧИЦА
Била је другачија малчице
Други јој се зато ругали
Да, код моје сестре-палчице
Један неважан део фали
А
тај део био је дужина
Па
је носила високе потпетице
У
њој се скривала мутна дубина
И
једно сасвим тужно лице
Злобници су шаптали: ено је
патуљаста
Знао сам некако да то чује
Моја мила сестра ниског раста
Ходала у бунилу као да снује
Онда
је улицом наишао нежни див
И
приметио ту џепну венеру
Згодан
беше иако нос му је био крив
У
тој збуњености позва’ је на
вечеру
Сестрица моја, мислила да се руга
Какав би били пар: баобаб и ружа
И опет би је преплавила нека туга
Од трансибирске железнице дужа
Живела
је с’ црном мачком све обашка
И
гледала Румунске гимнастичарке
Таква
је била принцеза на зрну грашка
Којој
су пољуљане све животне барке
Можда је на ливади тражила палчића
Жудећи да доживи скривену страст
Да проба бар кап божанског пића
Што узбурка срце и убрза раст
Моја
сестра струка танка
Трпела
је салве ниских погрда
Била
је слатка Лилипутанка
Што
повија се ко’ жалосна врба
Волео сам моју сестру Палчицу
Једини сам могао да је насмејем
Хватала се ко’ дављеник за
сламчицу
Успео сам ипак, срце да јој
угрејем
КРАСОДАРНИ ГУБИЦИ
Хајде да губимо време,
да трошимо све на бесмислице
и глупе поједностављене појаве
Ледене кугле из корнета
нек спајају нашу полиномност
у нешто као пасуљ просто
Ја сам грешка већ
двадесет пет година
исправљаш ме,
али то је савијени челик
и треба да се кали,
мораш дахом створити температуру
коксне пећи.
Хајде да губимо време,
скупљамо различке испред фабрике,
наша смена је даноноћна
без икаквих формулара и клазула
Делујеш на мене ферментално
све лоше задржавам у себи
а добро пуштам кроз топловодне цеви
нека се греју
оскрнављени душебрижници
Пробијамо шпицом главе
затамњени велур
излазимо без дресова на центар
непрегледног игралишта.
Хајде да губимо време,
пусти нека се све дешава,
не обазири се,
мериторни опањкавају
наше способности и
понеку врлину
Познајем птичју песму
која наговештава разведравање,
треба је само следити
Гледај копнени краставци
показују златне зубе
а ми треба само да
узвратимо пољупцем.
Хајде да губимо време,
слушамо старе грамофонске плоче,
не либи се устрај
можда се изнедри песма нашег
новог почетка,
у једном трамвајском седишту
боље ћемо осетити струју
Исковаћемо бакарне новце
у огромним количинама,
њиме ћемо плаћати
изгубљено време и
ситне нежности
ВЕЉКО
Т.ЋИРКОВИЋ
У ШАПАТУ ОЧИЈУ
Отворићу
прозоре
Свемира
Да птице уђу
У срце и гнездо свију
Да
се цвркут спусти
На
ћутњу твоју
И
заруди са првом росом
Да
косом,
Дану
покрије очи.
Ватре
исчекивања,
У
шапату очију,
Прасказорја
заблуде,
Крију...
УВЕК
КАД СЕ СЕТИМ
Увек
када се сетим
Врелог погледа
Звезданог неба,
Дубином бића свога
Поклоним ти
Осмех.
Погледам
у даљину,
Знам
да си тамо,
Да
левом руком
Склањаш
косу са лица,
Чујем
како дишеш
Као
море,
Што
свитање зоре
На
груди стеже и љуби.
Увек
кад се сетим,
Полетим-
Као
птица,
У
тишину... и ћутим.
МАРИЈА АЛЕКСИЋ
СИНАГОГА
Заустави
се ту , крај места тог
Не иди даље, ја немам никог свог
Гледам у небо и чекам неки знак
Мислим у себи , живот није лак
Одједном грану, сунце излете као метак
Сину у глави муња среће
Паде ми на главу као новински летак
Мора да је знак, нема трећег...
Стани крај синагоге на углу
Чекај ме у колима док одем да узмем
знак
Не крећи главу ка том руглу
Мислим у себи, живот није лак
Улица стара године ниже
Чекај ту, не силази доле
Гледам у сунце, зрак ме стиже
Како ме мисли сурове боле
Размишљам да сиђем до обале чак
Мислим у себи, живот није лак
Синагога стара осмех ми враћа на лице
Ту ме чекај, морам до ње сама
Не прелази тротоар старе улице
Моја несрећа је моја тама..
Осмех ми се врати , лице озари у трен
Ја знам да си живот мој, не њен
Жилав си ти , кажеш, ја сам јак
А ја кажем , живот није лак
РИМЉАНКА
Кажеш да сам твоја
Римљанка
Волиш моје црте лица
Ја знам да пловим
морима као сирена.
Поносим се сваком цртом
свог изданка
Волим кад ми стопало
ослика моја улица
Ја сам Римљанка сваког
трена.
Кажеш да сам античка
вила,
Волиш моју црну косу,
Ја умем да се носим са
твојом снагом.
Кажеш да сам твоја
икона стила,
Волиш ме мокру и босу,
Замишљаш како идеш
мојим трагом.
Кажеш да те подсећам на
Пенелопу
Волиш моју верност и
самоћу,
Чекала сам те десет
година.
Пратиш ме у стопу,
А ја те желим , ја те
хоћу
Нек ме прогута ноћна
тмина.
Кажеш да имам снагу
Клеопатре,
Умивам се водом хладног
Нила
Волиш мој егзотични
мирисни врт
Нек ме љубав овог света
сатре,
Никад срећнија нисам
била,
Спремна сам одмах отићи
у смрт.
Не дам ни комад твог
тела,
Ни делић ока твог
далеког,
Не пуштам никог у
станове наше.
Знам да сам луда ,
можда само смела,
Волим тебе , тамо
неког,
Духови прошлости ми
срећу продаше.
ЉУБАВ ИСПОД КИШОБРАНА
Изађи
са мном по киши и пољуби ме у раме
Повуци ме за косу и помириши ветар у њој
Ухвати ме за руку и стегни јако
Привуци ме себи и реци да ме волиш као
никог до сада
Отерај својим дахом лептире у мом
стомаку
Заклони сунце које излази из моје косе
Пољуби ме
Уђимо заједно у оронули стан и разменимо
фотографије
Оне исте које смо направили на
поломљеној клупи у парку
Дај ми пар својих фотки за успомену где
ме држиш у наручју
Ја ћу теби ону моју једну где пише да те
волим
Загрли ме само још једном уз звуке
старог рока на радију
Пољуби ме
Додирни ме колено својом врелом руком и
реци да сам једина
Кажи да ме волиш иако то није истина
Скини своју мокру кабаницу и остави да
се суши
Свуци се , скроз си мокар , нећу
ти ништа
Даћу ти моју стару мајицу да обучеш
Слободни иди
Прво ме пољуби
Дај ми комад сунца којег давно нема у
мојим очима
Хоћу те
Желим те
Волим те
Пољуби ме
Пољуби ме у врат, у чело, у образ и у
раме
Кажи да ме волиш иако то није истина
Извуци кишобран из ормара и изађи
Чека те такси испред зграде
Одлази далеко
Морам да спавам
Морам да сањам
Морам да сањам да си ту
Само ме ти чиниш живом
Пољуби ме
Н
А Р Д О
Експропријација
Кад засврби буља
Што нема пасуља
Рођендан једне курве
Потисне то
У други план.
Стојимо и
ћутимо
Пијемо па лупимо
И прође
тако
Цео дан.
Исијавамо
слабост
И зато смо јаки
Ко год да прође
поред
Нама се каки.
Нема
нам друге
Ранили смо досаду
Грлимо грање
И правимо срање.
Три
године без куће
Свако већ зна
или чуће
Курва ми је
сада сестра
А стриц
свануће.
Тараба
слепи сведок
Флаше
празне
Ђубретари -
витезови таме
Касне
Свет се
посрао цео
из
погрешне басне.
Јовица
Бегић Омољски
Пловак у набујалој
реци без крова !
Плутајући по самоћи
Ронио сам тешке сузе
Као војник без помоћи
Што му неко драгу узе.
Рањен
болом и без воље
Поред
мене руска флаша
Комшија
ће да ме псује
И
да мисли - Ко зна
Свашта.
Али
ја не марим
Морам да Сварим.
То је пловак у набујалој
реци без крова !
Брига
Тебе, сад за Мене
Воља
твоја закон даје
Рушиш
љубав као карте
Морске
виле беламарте.
То
је пловак у набујалој
реци без крова !
|
