Све што мислим о животу - садржано је у програму моје партије.

Горица Гајевић, генерални секретар СПС

До увођења ембарга био сам нико и ништа.

Дилер (август, 1993)

Моје тренутно политичко уверење је следеће: ЈЕБЕМ ИМ МАТЕР СВИМА !

Петар Божовић, глумац

Што сам рекао синоћ, важило је за синоћ.

Вук Драшковић, председник СПО-а

Наша странка нема никакве политичке амбиције.

Представници Земљорадничке странке из Ваљева на прес - конференцији

Ко не буде ухапшен данас, биће сутра, не можемо да похапсимо  све одједном.

Сретен Лукић, генерал полиције

Спорт кога се дохвати ДС мора да пропадне. Чим сам ватерполисте угледао у плаво-жутим мантилима, знао сам да је готово. Мој предлог је да ДС извеземо у Хрватску.

Александар Вучић, функционер СРС-е

Мени је Универзитет подједнако важан као било која земљорадничка задруга.

Слободан Милошевић, председник Србије ("92)

                                                                   

---

---

                                                                                                   

  СТОЈАН СТИВ ТЕШИЋ - ОСКАРОВАЦ ИЗ АМЕРИКЕ

 

              

     СТОЈАН СТИВ ТЕШИЋ

      

Стојан Тешић рођен је у Ужицу 1942. године. Када му је било дванаест година, са мајком Госпавом и старијом сестром Нађом одлази у Чикаго код оца Радише, који је 1944, као недићевац, емигрирао у Енглеску, а потом прешао океан. Тако Стојан постаје Стив, младић који се у средњој школи истиче као добар спортиста, прво у рвању, а потом у бициклизму. То му обезбеђује стипендију и на Индијана универзитету, где 1965. дипломира руски језик и књижевност. Магистрирао је две године касније на Колумбија универзитету и припремао докторат, али све је напустио и посветио се писању.

 „Скочио сам без могућности да се на нешто дочекам", говорио је. „Ако човек хоће да буде уметник, онда то мора да буде за цео живот и ако постигне успех, и ако не постигне." А Стив Тешић је успео.

Био је рођени брат Нађе Тешић (1939—2014), српске списатељице.

ПОВОДОМ 80 година од рођења Стојана Стива Тешића, у Библиотеци града Београда је отворена изложба "Ужичанин из Америке - Стојан Стив Тешић"

Пројекат Народне библиотеке Ужице (где је премијерно представљен пре пандемије) приближиће публици овог српско-америчког сценаристу, драмског писца, романописца и добитника најугледније награде Оскар за сценарио филма "Четири мангупа" (1980).

Концепција изложбе ауторки Гордане Бацотић, Биљане Ристовић и Душице Мурић заснива се на хронолошком принципу, а посебан акценат стављен је на аутобиографске елементе у Тешићевом делу, јер су они изузетно важни за разумевање његове поетике.

Наслов изложбе чије је путовање по нашим библиотекама на целе две године прекинула пандемија најбоље описује карактер Тешићевог животног, али и стваралачког пута. Рођен у Ужицу 1942, преминуо у сну на годишњем одмору у Канади 1996, Стојан Стив Тешић се никада није одрекао ни грама свога српског идентитета, што га је посредно и коштало здравља и живота. Са друге стране, његов сценаристички, драмски и романескни опус сврставају га у најзначајније америчке писце друге половине двадесетог века. Читајући његов постхумно објављени роман "Кару", ми се сусрећемо са једним од врхунаца модерне америчке прозе, истинским ремек-делом које у своме тону и у садржају антиципира све оно што Америка данас јесте - каже, писац Вуле Журић.

Рано дечаштво Тешић је провео у Ужицу, окружен женама, мајком Госпавом (Гојом), сестром Нађом и тетком Павом, које су касније послужиле као модели за ликове у његовим драмама. Отац Радиша, недићевац, крајем 1944. напустио је земљу из страха од одмазде.

Стив ће га упознати тек 1954, када се породица коначно нашла на окупу у Чикагу.

Као добар ђак и перспективан рвач добио је стипендију за школовање на Универзитету
Индијана, и упркос очекивањима да постане лекар, студирао је руски језик и књижевност.

Током студија активно се бавио бициклизмом и са бициклистичким тимом братства Phi Beta Kappa у трци Little 500 освојио прво место. Бициклизам ће бити главни мотив у филмовима "Четири мангупа" и "Амерички летачи", за које је написао сценарио. Постдипломске студије завршио је на Универзитету Колумбија, а потом се озбиљно посветио писању. Као млад и перспективан писац, занесен својом новом отаџбином, написао је драме The Predators, The Carpenters, Lake of the Woods, Baba Goya, Passing Game... које су извођене на сценама престижних америчких позоришта. Истовремено, јуре га и холивудски продуценти да пише сценарија за филмове.

На предлог редитеља Питера Јејтса, са којим је већ сарађивао у позоришту и који ће бити кључни човек у Тешићевој каријери, спаја два одбијена сценарија у један, на основу кога ће бити снимљен филм Breaking Аway ("Четири мангупа"). Био је то његов први реализовани филмски сценарио за који је одмах добио Оскар.

- Не постоји ништа што волим више од писања. Добити награду јер радиш нешто што волиш чини се као луксуз који никада нисам очекивао - казао је Тешић у свом говору када је 1980. примио златну статуету.

                                                                                                                                                                      обрада: Посада

           

                                                                  „Српска драма“ из Трстеника најбоља
                                             представа 65. Фестивала фестивала

Представа „Српска драма“ Трстеничког позоришта и Драмског атељеа „Вук
Караџић“ из Грабовца побједничко је остварење 65. Фестивала фестивала, који
је вечерас завршен у Требињу.

Осим "Златне маске" за најбољу представу у цјелини, ово остварење добило
је и награду за најбољу представу по оцјени жирија публике.

Комаду "Српска драма" припале су још четири златне маске: за најбољу
мушку улогу Душану Јовићу за улогу Обрада Срећковића, за најбоље
редитељско остварење „Борислав Григоровић“ Милошу Милошевићу, за најбољу
колективну игру ансамблу представе и најбољу мушку епизодну улогу
Виктору Недељковићу за улогу редова Милана Срећковића.

„Златне маске“ за најбољу сценографију и најбољу женску улогу у представи
"Ожалошћена породица" Позоришта „Стеван Сремац“ из Црвенке, додијељене
су Игору Павловићу и Гордани Мештер за улогу Сарке.

„Златна маска“ за најбољу женску епизодну улогу припала је Зини Шаховић
Кулашин за више улога у представи "Бити Хамлет" Театра „Федра“ из Бугојна.

„Златна маска“ за избор музике додијељена је Кристијану Жан-Мишелу
Јалжечићу за креативан избор и употребу музике у представи "Антигона" Диван
театра из Загреба, а овом театру припала је и „Златна маска“ за
костимографију за инвентивно коришћење костима у представи „Антигона“.

Жири је додијелио и четири дипломе 65. Фестивала фестивала – Дарку Куртовићу за
очување традиције позоришног аматеризма у Требињу, Мирану Топљаку за
сценски говор у представи "Антигона" Диван театра из Загреба, Предрагу
Вукојевићу за глумачко достигнуће за употребу минималистичких изражајних
средстава у улози Данила Киша у представи "Данило" Бјелопољског позоришта и
комплетној ауторској екипи представе "Антигона" Диван театра из Загреба за
иновативно сценско истраживање.

Стручни жири 65. Фестивала фестивала аматерских позоришта у Требињу ове
године радио је у саставу: Димитрије Јовановић, редитељ из Београда,
предсједник жирија и чланови: Трајче Кацаров, драматург из Штипа и Немања
Савковић, редитељ из Београда, док је жири публике био: Слађана Скочајић,
предсједник и чланови: Божидар Стајчић, Зоран Милошевић, Јелена Пртило и
Драган Живанић.

Фестивал је у име покровитеља Града Требиња свечано затворила начелник
Одјељења за културу, породицу, спорт и образовање Слађана Скочајић,
истакавши да се фестивал не затвара, већ да се у овом трену ствара нови 66.
Фестивал фестивала, јер позоришна магија не може никад да престане, она
само траје захваљујући дивним глумачким креацијама и позоришној радости
коју су нам пружили ансамбли региона у протеклих седам вечери.

Претходно је, у оквиру пратећег програма, у галерији Културног центра
приређена већ традиционална изложба фотографија насталих на фестивалским
представама „Фестивал у објективу“, чији су аутори чланови Фото-кино клуба
Требиње, након чега је на тераси Културног центра одржано „Вече музике и
хумора“ Драгана Копривице.
                                                                     
                                                                    

                                                                        преузето са портала: ТРЕБИЊЕ ДАНАС      

                  

                                                                                                                                                             обрада: Посада

---

---

---