ДРЕВНОРУСКО СЛОВЕНСКО ПРАВО

Драган Николић




Придњепровски државотворни простор у најранијем донекле познатом периоду
обележавају Пољани, словенско племе, о којем Несторов летопис даје нека уопштена
обавештења. Дошли су на обале Дњепра са Дунава и сваки је род настанио део
територије околних шума и брда. Један род који је убрзо ојачао, примакао је своје
станиште уз сам Дњепар, а његове старешине браћа Киј, Шчек и Хорив, начиниће се
старешинама свих осталих родова. Они изграђују Кијев, први град на овом простору.
Обједињавање унутар једне чвршће племенске заједнице, на чијем челу сада стоје
старешине само једног, водећег рода, довешће до тога да се првобитно родовско
уређење Пољана током времена све више модификује, попримајући обележја ране
државе. Када се прекинула лоза потомака Кија, који су управљали Пољанима, родови
се све више конституишу као територијалне заједнице, сеоске општине (верв, мир), а
племенска заједница Пољана почиње да личи на неку врсту савеза сеоских општина.
Родовска обележја постепено губе значај, а све јачи управни и политички центар
постаје град Кијев, који се у Летопису први пут помиње 907. године.

У непрегледном океану источнословенских племена на северу, Иљмени су
најбројнији и најјачи. По предању, они су међу првима дошли са Дунава на нова,
севернија станишта. Ту их је, према веома распрострањеној легенди, затекао још свети
апостол Андреј Првозвани, када је путовао Дњепром до Балтика. Окружени са свих
страна туђинским, финским племенима, да би опстали, подизали су градове и
организовали свој живот унутар сеоских општина. Своју доминацију над расутим
финским племенима нису спроводили толико силом оружја, колико словенизацијом. На
реци Волхов која истиче из Иљменског језера, подижу Новгород, по којем су добили и
своје друго име – Новгородци. [7] Убрзо су потчинили страна племена у суседству. Да би
их држали у покорности, на њиховој земљи подижу градове Псков, Ладогу, Ростов и
друге. Успостављање превласти на ширем географском простору било је веома
успешно. Сва несловенска племена, од Финског залива до обронака Урала, признавала
су зависност од Новгорода.

линк за преузимање књиге : ДРЕВНОРУСКО СЛОВЕНСКО ПРАВО
                                                         




линк за преузимање књиге : Православни посни кувар          

Рум Бомбице

 

250 гр. маргарина
250 гр. шећера у праху
250 гр. самлевеног кекса
кокосово брашно
мало рума, суво грошђе или лешник
100 гр. мелевеног ораха

Умутити маргарин и шећер у праху па додати кекс, млевене орахе и две кашике рума. Од масе правити бомбице и у сваку ставити зрно сувог грожђа или лешник. Уваљати у кокосово брашно, или орахе.

обрада: Посада

                                                                Андрей Рублев
                                                                      СПАС