Ненад Руменић

Под је прљав од твојих фармерица,
очи су крваве од твојих погледа,
руке дрхте од твојих покрета
Поред канте за смеће,
венама твојим струји
заблуда пропалог живота
Какав је то рај у предворју
смрдљивог подрума,
оптимизак у костима од 30 кила,
зидови реалности од папира ?
Роботе у служби погубних трава
осврни се
Иза густе магле штрче несвакидашњи
призори
Девојка крај пута чека те
свеже обријаног
Прескочи мотком ту границу
закамуфлираних снова
и не моли се Богу
са иглом прибадачом у руци
У делиријуму страсти
сети се ближњих својих
Пред тобом је осамнаеста.