Ненад Руменић
|
Радовао сам се туђем
руковању језика
Кроз узак процеп шибала је мала
промаја - стегоноша
а напољу ме чекала велика и посвуда
вршке шишки терала на замагљене зенице
Узбуђивао сам се на спојене кучиће
и замишљао да 10 степени фали ми до нормале
Врата од тешке ораховине неспојива су
за пластичне шарке
уз шкрипу никако да се затворим
у одају бесфаличности
Осећао сам воду у ждрелу жедних зидара
али схватих да је само разређена пљувачка
Па, ваљда ћу једном стати на шпиц глобуса
заротираће ме гламурозна
и зауставити прст у неком пределу
где енергетски баланс неће мањкати
Свесрдно ругам се упропаштенима
који су одбили моју " шишу "
зачињену медовином
и тражим да у себи
проналазим Хиландаре
горске ветрове помиловања
кутак за блажени тренутак
јер, иначе, и испод смрсканих кола
излазим
љуспаст, дељив и посматрач. |