Ненад Руменић

Умрети на облаку
високо у стратосфери
недужном, антикишном
на крилима самољубља
далеко од подлоге упијача
ту два корака од светлости
са ореолом - наградом илузиониста
и вечитим погледом на свет
презрењем на све пехисте
окамењен, а свеприсутан
мењајући све токове река
идејама - буктињама запаливши горе
ношен умирујућим ветром
на путујућој кући облачка
сатима, данима, годинама
заборавивши на датум своје смрти
препуштен струјањима, стремљењима звезда
са изразитим тенденцијама
тела које зраче
распршене
распршене фотоне вечности.