Ненад Руменић

Зазвонио сам на ненумерисана врата
На плочици је стајало упозорење : " Жена уједа "
Посесивност је изашла у виду кућне хаљине
пао сам ту случајно као метеор и
покушавам да се хладим
Сукнула је пару и усмртила моју сакривену гладиолу
Рекла је да нема старе новине
Покушао сам са измишљеном чланарином,
али она није припадала нигде
Задовољава је Грк подстанар удружено са девизама
Одсвирао сам нешто на усној хармоници,
јер при руци нисам имао бузуки
Љутито је жмиркала зато што је то била
песма њеног промашеног детињства
Саставила је обрве и натмурила се
као облак над сићушном травком
Знао сам да нисам поштар који звони двапут
Увек сам имао проблема са бројањем,
година, жена, прерано оседелих длака,
авиона што надлећу блокове
Промаја јој је шибала у леђа
и све би било добро да је носила
корпу на устима
Кроз њену потпуну провидност завирио сам
у окачене мантиле предсобља
Чамила је у бетонској тајги и дошло ми је
да позовем лифт
Никакве предусретљивости ту није било ни позива
на нешто топло
Дрхтао сам ту као на стражи и требао ми је
грузијски чај, турска кафа
или груди извађене из рерне
Хтео сам да је отргнем и одјурим колима
у непознатом правцу
Ледено се искезила газећи пикавац и мене сужња
Из кухиње је допирао мирис загорелог јела
што се не би могло рћи за
куварицу божанства
Залупила је врата и од тога су напрсле
све моје кости
Пузао сам према приземљу котрљајући сузе
Степеница је било пуно и свака је била
мој ожиљак.