Док Сунце се помаља


Јовица Бегић Омољски

 

 


 


Тежино живота, плавиш
Развлачиш тегобан плуг
И срца несташна славиш
Непрозирном скрамом све у круг.
Бритка је твоја стаза
Сечеш и кад би се шалити хтео
Постоји ли та ОАЗА
Предаха плавог, завежљај.
Трње и жеђ брат и сестра
Упорни пратиоци незнања
Ужурбани кораци жртве
Док Сунце се помаља....
Умем да плачем без суза
Умем да волим без бола
Умем да летим без крила
Док Сунце се помаља............

 

 

 

 

 

 

 

Copyright © 1996-2005 Посада ВеБ
<<назаднапред>>