|
Дубоко је, дубље чак и за дубоко
Не тражи ништа више од светлости саме
Јер нешто више, пуно је мање.
Не тражи, већ узми давањем
И дај узимањем.
Светлост, младост,
радост
Кроткима и благост што разара стене
Даје мене и обнавља опомене.
Ходај кроз светлост
Потрчи са затвореним очима
Мириши светлост опијен
Крај светлости заспи.
Стави главу на мир
Јастука њеног и пиј воду
У сну занет, на Врело.
Испружи руке и сањај
И пробуђен у кошуљи њеној
Загрли дан љубави своје. |
