Ерозија


Јовица Бегић Омољски

 

 



Ерозија погледа уморног радника;
Трепће док пали цигарету
Мука му је од свега на свету...

ТВ га кући упорно чека
Мука му је од свега на свету....
И жена да буде ту
Све да буде ту
Кад скине своју ципелу
И легне на поцепан кревет.

Ерозија.......

Трне му десна рука
Јако - не уме да кука
Негде далеко сав се тресе
То није он, јер може да поднесе
Шта да каже својој жени ?
Да каже, а да не позелени !
Све око њега је трошно
Па како реч да онда буде јака
Где год да прне' свуда је кака.

Ерозија погледа уморног радника
Трепће док гаси цигарету
Мука му је од свега на свету....
Шта да каже жени,да не вилени
Да пусти његов умор на миру
Да се свије и утрне и пусти ерозије.

Све да буде ту кад се пробуди
Кад обује ципелу и накриви пертлу
И крене у још један дан исцеђен
И трошан и породиљски болан.

Време је опет прошло поред њега
Шта друго него да пали,
У диму тугу да крије и скромно да мисли
Боље да га није,
Боље да га није.

Вече је стигло, црко телевизор
Жена кренула да сере
Отвори флашу и запевај гласно
Ерозијооооооо......марш до мене ... !

 

 

 

 

 

 

Copyright © 1996-2005 Посада ВеБ
<<назаднапред>>