|
Стражаре гранични гробови војника
самотне невесте миришу стидом
у зори коју најављују тромбони
гледају се ни из чега обостраним видом
На спаљеној земљи с укопане лађе
старац без гласа објављује рат
једру распетом недостижним ветром
кукавица пева дванаести сат
Молитвом се мења непроменљив дан
окован некрштеним привиђењем
у побоћној шуми дечаци скривају
главе посечене разочарењем
Отпоздравља облак
ком крвари крило
орденом лудости окитио се лутак
заљубљеног свица у загрљају смрти
пољубцем исцељује насмејани кутак
|
