|
Сва горчина дана
пљушти
гавран птица опомиње
мајчино лице у молитви
Звери црних облака грицкају сунце
Пољем дрхте глас и погача
Један човек пун смрти осмехну се у очи војника
С раскршћа запеваше кораци одлазећег
и све утрну неизрециво
Самотна сањалица и шесдесетседам жутих цветова
сабраше се у трен вечности
Стражаримо на граници утврђених сени
под хоризонтом где се прелива време
зар смо ту о велика тајно
да нестајемо сами од себе
|
