|
Сакри се јуче у сунчану зору
јер те данас гута невидљива тама
Не дозволи да те промени окрутност силе
и пад модрог неба из којег си рађао
сачувај лице чудесног цвета
издвојеног у непоновљивој успомени
Опрости горчину лековитом биљу
пределима заточеним у неизвесности
када утеха промени свој облик
дај празнини љубав да ни из чега ствара
Укроти срце пред варком сумње
у гласу птице препознај своје име
пронађи у себи скривено дете
пред чијим је очима настајао свет
У шуми тужних бреза мук
снове преде воденица
у црном чају облак наг
топла суза понорница
|
