|
Очи не препознају зору пре сванућа
по сопственој плоти лаковерно суде
а царску птицу тек кад се у вечност вине
ослепелим видом пољупца јуде
Путник у непознато ратује у себи
јер свет је изван срца опсена чиста
човек који дише за великог творца
носи пехар славе ловоровог листа
Смрт је за сањара тајна рођења
тренутак додира свог изгнаног лица
а над празнином где бдије цвеће
буђење сенки земаљских тамница
|
