|
Отима се раскошна младица у цвату
лискица пркосних крунице трепере
умиљато нага под тешком плаштином
разапета међ корењем срасла са тишином
Уплетен у крхко гнездо сурово жар надире
под прстима бестидно млеко ври у гроздовима
пукотина нараста жеђ зубима кида
на престолу покорена њишући се
питомина дивља
Тихо се дрво претвара у жену
руке јој дотичу месец у води
у исти час све нерођено
поприми људско обличје
Чудесна ива сан у мом оку
о како дрхтим сав за ту лепоту
|
