|
Волим те
ходајући небом плавих зумбула
кад ме дозове нешто страно
и зине камени зид
да ми прогута сенку
Волим те
зурећи у сунце Великог Петка
кад ми се укрсте очи у тачку помрачења
и никне трновит реп
сличан бројаници
Волим те
кријући се пред заборавом света
кад ме ослепи суза самотног свица
и осване глас жртве
у ушима тишине
Волим те
сањајући кретање нестварних пејсажа
кад ми у трену застане дах
и чудо постане видљиво
за оне који знају пут
Ја лудак твог живота
рецитујем ти љубав
слово по слово
у самоодбрани
|
