|
Осећам те девојчице по мирису душе
кад буја моћ што те разапиње
заточено срце у оклопу оскоруше
себе не препознаје
Док дрхтиш пред страхом од рађања
између тишина мртвих вода
заувек од нас ка уснулом свету
одлети сва чаробна лепота
Разапето прво сање
над хукове снених сова
са очима с друге стране
свуд котрља кроз камење
тешка једра у даљине
из чекања у чекање
|
