Мамимо се горким медом
верујући у нестварно
о нема безазленог дана
издаје нас не изговорено
Летимо звезданим морем
у срцу пијане барке
будимо се препознати
пољупцима нежне варке
Немамо моћ заборава
заражени свом лепотом
у сусрет себи непомични
опраштамо се с животом
О љубави најтужније ћуте славуји
|