Бројаница |
|
|
У зачараној шуми блед са ушима дивљег раштана пућим топле ноздрве миришући беле лударе орошене капима злата што исијавају ројеве свитаца у етер и мумлам из трбуха Распуштена трава што скрива трагове хромих копитара расејане ритмом скривених трубача упија ми сенку ко лепљиву смолу Иза сплета бујавих жила што краду бистре видике костима укљештеним у нагорели пањ чекам први знак и док ми ниче нова кожа баш ме жуља тридесети год баш ме жуља тридесети год
|
|
