|
Нејасно се кукавице дозивају шумом
зурећи у мимоходу за несталим сневачем
празни се небо љутим румом
распорено мучки ослепелим мачем
Гранитни коњи прозирних крила
с тугом склапају свевидеће очи
преварена срца са тешког мантила
отресају отровне цветове ноћи
Столетне сенке магла гута
нешто слично врани кљуца пале звезде
прерушени глас у лажи лута
у водама где се звери гнезде
Маршира сунце под заставом југа
оклопи прште пољем чаја
бесмртне ратнике рађа дуга
у огњу зоре чистог сјаја
|
