Пољубцима месечине пропевале плиме
кап по кап крви осваја немир
жар птице скок у предзнак открића
безазлено гута разјапљени свемир
Заточена љубав под великом сенком
замишљеним видом отвара очи
небо се празни излишних сати
дозвани се људи препознају у ноћи
Краљевог војника замењује дете
јуришајући сунчано детињство брани
раздвојене пределе сабирају речи
пробуђеном песмом одјекују дани
Забораву слична у облаку белине
тихо нестварност дише
трагом светлости сићушна птица
тражи бујни завичај
|