|
Опрости недосањани дане
светлости наших рана
Сила којој не препознајемо намеру
смрти прерушени у сан сличи
одсутношћу ока у будућем дану
подлежемо том слепилу
Прогоњени огњеним заблудама
срећемо се као крилатице
сагореле у прошлости
Наша тама је лице мртвог сунца
а глас ропац цвета
по коме пљушти насиље
Молимо се за исписано у срцима
усамљеника заточених
у гробницама понижених
А југ изнемогао од сулудих
оплођења звезда
још дрхти за ветром
поновног узлета
Прељуба песника је
лутање у пролазности
а неизрецива лепота
само доказ нашег порекла
|
