*
Као
оруђе у мислима твојим од срама
пуштам пожаре да клизе низ леђа
с' мене спада дрхтава,заточеничка скрама
у ноћи која обузданост вређа.
*
Заражен проклетством песме
крећем са стрмоглав литице
да се убијем из жалосне чесме
метком од ружине латице.
*
И згажен је пешак из сна
увредом јаком као једнорога два
Испод грифонских точкова
не остају трагови крви од хуље
само љубав поринута у црно уље
И згажен је пешак из сна
увредом јаком као једнорога два.
*
Ти си била осветљавајућа чигра
у борби око елизијумских снова
глумио сам омекшалог,рањеног тигра
пун лепог безнађа и еротских окова.
*
Поткивам полуделог коња
и јашем суманутим трком
у искидана пространства
да постанем нормалан
рзач бенавила.
*
Карактеристика мувиног крила
лежи у њеној провидности
кроз коју те безобразно гледам
досадно зујећи.
*
Бацам се у снег Хималаја
кроз који миленијум
пронаћи ће замрзнутог
поред згрушане крви мамута
па ће излагати примитивне кости
изумрле врсте
у музеју фосилне слуђености.
*
Златни јоргован немилости
у кључалом меду сазнања
оставља сирупасто семе
дрхтуравог окоштавања.
*
Брак није обећање и страх
за узлет до сјајних висина
већ то је пламена земља
пољубаца и ружичастих дина.
*
Као подивљала звер заточена у коцки леда
звиждим у перчин кокошијег господара
хвата ме скученост, полагано спреда
док из жучи житке не избије јара.
*
Свом силином свога жара
сад ме чупка
та паклена напаст – душегупка.
*
Потреба адаптације на страно тело
тресе већ три дана
а за тебе блесава минђушо
што прободе моје невино уво
уклети знак продужава агонију.
*
Ушушкан посластицом сна
у тундри шареног дна
одвајам меке просторе
стрихноманије у обиљу споре.
*
Пропадају сонарне даљине
прашином других меридијана
у потхвату лимфоточне промене.
*
Дивни су твоји прегиби врата
као тотем Индијанца у мени
што језиком све оскрнави.
*
Освежење си сред ваздуха од чађи
камеја сјајна у соби пуној мрака
као да вичеш: ту сам чик ме пронађи
бићу Сунце твоје насмејаних зрака.
*
Жица си на виолини и трепериш
штимујем те ал' не даш се свести у ред
испусташ чудне звуке, малко се цериш
док изводиш с' гудалом љубавни оглед.
*
Ја уплашен од страха
и страх уплашен од мене
постајемо исто агрегатно стање.
*
Заражени бизони шалитро-препливавања
кренуше да утисну беснило пампаса
а нису знали
да проклетство хомункулских ноћи
почиње са ове стране
усијаних базалта.
*
Тешко је у плућима, растанак је болан
видим питомо лице како се смеје
пропаст је дошла јер отргнут је волан
згажене су машнице наше орхидеје.
*
Сумња је досадна стонога
чеше ме и чеше
сваком ногом понаособ.
*
Ветар суши усну страсти
у такту слепчеве хармонике
клизачица бледих плочника
ламентује опустошени град.
*
Даљина је морска пена
што пуца у праскозорја.
*
Као јарац пред уском стазом
стојим пред њеним деколтеом.
*
У смејању зри
циркус ситуације
што витопери
безначајно лице.
*
Злокобно страшило светлости
у покушају да заплаши
губи блиставо преимућство –
преспавао сам и овај дан.
*
Беснило суноврата обузима душу
покушајем заљубљивања у крхко
варка ме погледа испод ока мрко
најављује крик и покајања сушу.
*
Сумњиве мреже стављају на вреже
Хватају латице биљурне опатице.
*
Куртизане пуштају као фазане
да ослободе свет нујне грације
читаве лепезе тмурне фрустрације.
*
Реком осећања преносим ти вести
капљице прхну, наелектришу кожу
у сјајном вртлогу љубав себе мрести
ми смо авантура на рибарском ножу.
*
Мистерија лежи у томе
што сам опчињен љубављу демонице
погрешно схватио
значај трогубих симбола.
*
Пливајући у хрскавој жабокречини
онако слепљено зелен
стигох до језера кристалне мутације
и све се лимнаде искривише смехом
једног тако тешког пута.
*
У љубавном лудилу песковити шамар
добијам пре усијања њених анода
продрман је сваки скрајнути дамар
опијеном раку што унатраг хода.
*
Бацам се у промашени загрљај
у коме је сва утеха оголелих дужина-
привид таман горак за правилан корак.
*
Ако желиш да ми заспиш на длану
претворићу те у крхку палчицу
бићеш пупољак најцветнијем стану
мог усељења у блиску варницу.
*
Поглед је постао брашњав
када су гологлави црвендаћи
занети игром
платили данак тродневном
неискуству.
*
Трчала је ко' зебра на обали Саве
на њеним ногама пресијавале се пруге
стазом која води до љубави праве
стао сам пред бедем лутајуће дуге.
*
Док су фијукале крстареће ракете
стискали смо у мокром склоништу дланове
личили на светлеће љубавне макете
што муче страстима агресорске кланове.
*
Опијен и велики
ко' дрогирани вук усред прерије бола
не знам на коју да запливам страну
на мени се ломе трепетава зодијачка кола
баш кад сам зацелио једну грозну рану .
