АЛЕКСАНДРОВИ ПРВИ РАТНИЧКИ УСПЕСИ. СВАЂА С ОЦЕМ.
ОДЛАЗАК ОД КУЋЕ И ПОВРАТАК

Кад је Филип ратовао против Византињана Александру је било шеснает година, а била му је поверена владавина у Македонији са државним печатом. Том приликом победио је Мајђане, који се беху одметнули, заузео њихов град, изгнао све варваре те основао помешану насеобину и дао јој име Александропољ (Александров град). Учествовао је и сам код Херонеје у боју против Хелена, и говори се да је он први провалио у свету чету Тебанаца. Још и у наше дане показиван је поред реке Кефиса стари такозвани Александров храст, до кога је у оно време стојао Александров шатор. Недалеко од тога места налази се и велико гробље Македонаца.

Због тих успеха Филип је, разуме се, веома волео свога сина, и то толико да је с великим задовољством слушао Македонце кад су Александра називали својим краљем, а Филипа својим војводом.

Међутим, нереди у његовој кући, који су се јавили као последица његових женидаба и љубави, доносили су многе свађе и оштре размирице због којих је на неки начин цела краљевина патила заједно с краљичином одајом. Тај раздор још је више распирила осорна Олимпијада, љубоморна и страсна жена, јер је она и Александра раздраживала. Ту размирицу најјаче је изазвао Атал при свадби Клеопатре, коју је Филип као девојку узео за жену, пошто се у њу страсно заљубио и поред својих година. Атал, наиме, који је био њен ујак и при пићу се опио, стане говорити Македонцима нека се моле боговима да би им се од Филипа и Клеопатре родио престолонаследник. Александар на то плане гневом и рече:

„Шта, несрећо? Зар ти сматраш мене за копиле?" и баци пехар на њега. Сад устане Филип на свога сина и тргне мач, али на cpeћy и своју и синовљеву оклизну се од гнева и пијанства - и падне. Тада ћe Александар подругљиво: „Гледајте, људи, тај се спремао да из Европе прелази у Азију, а овамо не може да иде од столице до столице а да се не сруши!" 

После тога злостављања у пијанству поведе он Олимпијаду са собом и смести је у Епир, а сам одабра себи боравиште у Илирији. Потом посети Филипа Демарат из Коринта, који је био пријатељ његове куће, и зато је смео да пред њим отворено износи своје мисли. Пошто су се изруковали и поздравили, запита га Филип како ствар стоји са слогом међу Хеленима, и он одговори: 

„Баш ти доликује, Филипе, да водиш рачуна о Хелади кад си своју кућy испунио толиким свађама и невољама!" 

Тако се Филип опаметио и Александру послао Демарата, који га спреми за повратак.